Srbija godišnje ostane bez populacije opštine Kosjerić zbog smrti izazvane zagađenjem vazduha. U Srbiji godišnje od posledica zagađenja vazduha umre oko 11.000 ljudi, prema podacima koje je Vlada Srbije navela u Predlogu zaštite životne sredine iz 2022. godine.
Da zagađenje vazduha može prouzrokovati zdravstvene probleme svedoči i pulmolog Nikola Arsovski koji objašnjava da ono može dovesti do respiratornih tegoba i bolesti.
„Zagađenje vazduha može dovesti do respiratornih tegoba i bolesti, dok kod ljudi koji već imaju bronhijalnu astmu ili hronična plućna oboljenja može dovesti do vidnog pogoršanja postojećeg stanja. Ove grupe posebno reaguju na povećane koncentracije štetnih čestica u vazduhu”, kaže Arsovski.
Među gradovima koji su u 2024. beležili prekomerno prisustvo štetnih PM10 čestica u vazduhu nalazi se i Kragujevac, koji je prema podacima Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) 63 dana bio preko ograničenja PM10 čestica u vazduhu.
Kragujevac problem sa zagađenjem vazduha ima zbog deponije u selu Jovanovac, pepelišta gradske toplane Energetike, individualnih ložišta i opeterećenosti grada saobraćajem.
Toplana na gas manja pretnja, pepeo i dalje stoji
Gradska toplana u Kragujevcu 2022. prešla je s uglja na gas. To je bio korak ka tome da se dođe do smanjenja zagađenja vazduha, jer je spaljivanje uglja jedan od načina na koji se najviše može zagaditi atmosfera. Ipak, sanacija pepelišta Energetike započeta je, ali kasni već četiri godine nakon dobijanja zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj, objašnjava osnivač udruženja i portala Prvi Prvi na skali Dejan Milošević.
,,Pomak je to što je gradska toplana prešla sa uglja na gas i što je započeta sanacija deponije sa 60.000 tona pepela na matičnoj adresi ovog preduzeća. Međutim, ta sanacija kasni četiri godine, iako su sredstva obezbeđena (18 miliona evra), a to znači da negativni efekti ogromnog nepokrivenog pepelišta i dalje postoje. Ostali su nerešeni veliki izvori zagađenja, poput neobuzdanog saobraćaja i nekontrolisanih individualnih ložišta, tako da ćemo kao grad još da čekamo izlazak iz zvanično treće kategorije kvaliteta vazduha u Kragujevcu”, pojašnjava Milošević.
U Kragujevcu se sprovode redovna merenja kvaliteta vazduha na svim kotlarnicama, što je i zakonska obaveza navode iz Energetike Kragujevac.
,,Energetika Kragujevac na osnovu zakonske obaveze vrši u toku godine dva periodična merenja emisije zagađujućih materija u vazduhu. Merenja se vrše u svim kotlarnicama, na svim kotlovskim jedinicama u radu, od strane akreditovanih laboratorija koje poseduju dozvolu za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja”, kažu iz Energetike.
Merenja kvaliteta vazduha sprovode se u martu i decembru svake godine, a prema rečima Energetike na martovskom merenju emisije zagađujućih materija bile u granicama normale.
,,Prvo periodično merenje je izvršeno u mesecu martu i na njemu emisija zagađujućih materija u vazduh, na svim kotlovskim jedinicama, bila je u granicama dozvoljenih vrednosti”, poručuju iz Energetike.
Prelaskom Toplane s uglja na gas delimično je otklonjen problem zagađenja vazduha tokom grejne sezone, ali Kragujevac ima još problema, a jedan od njih je deponija u Jovanovcu.
Požar, kao opasnost po zdravlje
Tokom prethodnog leta u Srbiji dogodio se veliki broj požara na deponijama. Među deponijama koje su gorele bila je i kragujevačka deponija u selu Jovanovac, nadomak samog grada. Požar u Jovanovcu izbio je 30. juna, lokalizovan je za manje od 30 sati, kažu iz Javno komunalnog preduzeća Šumadija (JKP Šumadija) za naš portal.
Da su nadležni brzo reagovali saglasan je i Dejan Milošević, ali ističe da nije poznato da li je izvršen monitoring kvaliteta vode, zemlje i vazduha u tom periodu.
,,Blagovremeno su angažovane nadležne institucije kako bi požar bio lokalizovan i ugašen, pre svega mislim na vatrogasce. Oni uvek obave posao. S druge strane, iz reagovanja nadležnih u Gradu ostalo je nepoznato da li je izvršen monitoring – ciljano vanredno merenje kvaliteta vode, zemlje i vazduha na ovoj nesanitarnoj deponiji i u okolini, odnosno kakvi su rezultati. Na osnovu toga bili bi poznati i rizici. Da li je bilo opasnosti po javno zdravlje i životnu sredinu nije objavljeno, a to je ključna informacija za stanovništvo dok je deponija u plamenu”, objašnjava Milošević s portala Prvi Prvi na skali.
Ipak, u periodu dok je trajao požar na deponiji Institut za javno zdravlje u Kragujevcu obaveštavao javnost o kvalitetu vazduha tokom požara u Jovanovcu navode iz JKP Šumadija.
,,Institut za javno zdravlje Kragujevac se oglasio istog dana sa rezultatima analize vazduha, a rezultati su bili i na zvaničnoj internet stranici grada Kragujevca. JKP Šumadija je putem internet stranice preduzeća, društvenih mreža i saopštenja u medijima obavestilo javnost o dešavanjima i preduzetim merama”, navode iz JKP Šumadija.
Izolovan ili učestao incident
JKP Šumadije je na zvaničnom sajtu preduzeća objavila da je do izbijanja požara došlo zbog visokih temperatura i samozapaljenja.
Požar na deponiji u Jovanovcu nije izolovani incident već učestao, jer je to višedecenijski problem Kragujevca, smatra Milošević.
,,Nije izolovan, već učestali incident. To je glavna kragujevačka deponija, bez nje grad ne bi funkcionisao. Međutim, to je već višedecenijski problem. Kao takav je evidentiran u Programu zaštite životne sredine u čijem smo stvaraju učestvovali kao udruženje 2022/2023. Postojeće stanje upravljanja otpadom, odnosno prikupljanje, transport i odlaganje otpada u Kragujevcu ne ispunjava propisane uslove i kriterijume. Ministarstvo zaštite životne sredine naložilo je izradu projekat sanacije i rekultivacije deponije, piše u Programu. Do danas to nije završeno, pa je ekološka bomba postala još veći problem”, kaže osnivač udruženja Prvi Prvi na skali.
Gradske, ali i nacionalne vlasti su više puta obećavale izgradnju nove deponije u Kragujevcu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2020. najavio da će Kragujevac dobiti deponiju naredne godine, preneo je Glas Šumadije. Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je 2021. u izjavi za Blic najavio da će izgradnja nove regionalne deponije u Kragujevcu početi do kraja te godine. Obećanja su bila i deo zvaničnog plana Čista Srbija, ali deponija još uvek nije izgrađena o čemu je pisala Beta.
S portala Prvi Prvi na skali apeluju na nadleže da poslušaju savete stručnjaka i nauke u vezi s deponijom i podseća da je eksploatacioni vek deponije istekao.
,,Apelujemo na nadležne da poslušaju savete stručnjaka iz svojih redova, a ima ih u službama koje plaćaju građani, da poslušaju savete i nauke, koju Kragujevac ima, kao univerzitetski centar. Podsetiću da stručnjaci godinama ukazuju da je eksploatacioni vek deponije istekao”, reče Milošević.
On ukazuje da za bolji kvalitet vazduha nije dovoljno samo izmeštanje deponije, već sistemsko rešenje problema.
,,Nije dovoljno da se izmesti, jer ako se sistemski ne rešava deponovanje otpada onda se samo menja lokacija izvora problema. To je kao kad vetar doprinosi da se “smanji zagađenje”, ali treba da budemo svesni da vetar samo raznosi suspendovane čestice PM2,5 i PM10. Zagađenje tako postaje “leteće” ili “lutajuće” ugrožavanje i javnog zdravlja i životne sredine. Do smanjena će doći kada prestanemo da se bavimo posledica i uhvatimo se u koštac sa uzrocima”, zaključuje Milošević.
Dok nadležni organi ne pronađu rešenje za problem zagađenja vazduha građani su osuđeni da prate merenja kvaliteta vazduha i pokušaju da se zaštite, a pulmolog Nikola Arsovski savetuje korišćenje maski.
„Građani se mogu zaštititi korišćenjem maski koje imaju specijalne filtere za čvrste čestice, jer takve maske pružaju bolju barijeru u uslovima pojačanog zagađenja”, savetuje Arsovski.
Autor: Aleksa Petrovski
Čitaj i (povezano sa temom):