U Srbiji jutra neretko počinju vestima o zagađenju vazduha i saznanjem da je grad u kome živimo u crvenoj zoni zagađenja. Dok ovu informaciju neki građani shvataju olako, drugima ona stvara nemir.
Zagađenje vazduha može da pogorša stanje astme i da značajno utiče na mentalno zdravlje građana, prema rečima vanredne profesorke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i doktorke iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Koliko zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje pluća? Koje su najopasnije čestice i gasovi po zdravlje ljudi?
Najopasnije čestice jesu PM2.5 čestice. PM je zapravo skraćenica od engleskog naziva particulate matter, što predstavlja suspendovane čestice. To znači da su raspršene, lebdeće, svuda oko nas. Oznaka „dva i po“ znači da su veličine 2,5 mikrometra i manje, odnosno da je njihov prečnik te veličine. Toliko su sitne i nevidljive, da se često navodi komparacija da su veličine 30. dela prečnika ljudske dlake. Njihova veličina ih čini opasnim, između ostalog, jer prilikom udisanja izuzetno brzo dolaze do najdubljih delova našeg respiratornog sistema, a onda direktno kroz alveole dolaze do krvotoka i putem krvotoka do svakog organa našeg tela. Te čestice mogu da izazovu lokalnu infekciju, odnosno lokalni zapaljenski proces, koji se dalje pod uticajem samih čestica i reakcija našeg organizma vrlo brzo može proširiti na sistemsku upalu, pa samim tim uticati i na kardiovaskularni sistem, neke druge organe, a pre svega može izazvati infekciju ili neke druge promene respiratornog sistema.
Što se tiče gasovitih zagađajućih materija, izdvajaju se prizemni ozon, sumpor-dioksid i azot-dioksid. Negativni efekti prizemnog ozona su najprisutniji tokom letnjeg perioda, jer je on zapravo sekundarna zagađujuća materija koja se stvara tokom letnjih dana kada imamo izuzetno visoke temperature i dovoljne sunčeve svetlosti. On je jedan iritativan gas i prilično je nezgodan pre svega za decu, jer pogoršava simptome astme. Sumpor-dioksid je karakterističan pre svega za neka industrijska područja, gde se koriste čvrsta goriva, fosilna goriva, materije koje sadrže sumpor, pa se javlja kao produkt sagorevanja. S druge strane, azot-dioksid je dominantno porekla saobraćaja. Izaziva bronhospazam (stezanje mišića disajnih puteva) koji otežava disanje. Utiče i na pogoršanje astme i bronhitisa, pre svega kod dece, kao i hronične opstruktivne bolesti pluća.
Čestice PM2.5 i pomenute tri vrste gasovitih materija, pored drugih zagađujućih materija, svrstane su kao obavezne materije koje se prema zakonskim propisima moraju pratiti u vazduhu životne sredine.
Koji su prvi simptomi koje građani treba da primete, a koji mogu ukazivati na reakciju organizma na loš kvalitet vazduha?
Simptomi su različiti u odnosu na to kojoj zagađujućoj materiji su građani najviše izloženi. Prvi simptomi mogu biti iritacija sluzokože nosa, zapušen nos, kijavica, nadražajno kašljucanje, iritacija očiju, suzenje i peckanje očiju. Ove reakcije su nespecifične i mogu da podsećaju na alergijske reakcije, pa zato ne možemo odmah da zaključimo da je reč o zagađenju.
Zagađenje vazduha, usled akutne izloženosti, neće najčešće izazvati nove simptome, već će pogoršati postojeća stanja, kao što su na primer astma i problemi sa srcem i krvnim sudovima. Tada će osobe koje već imaju neke probleme, pre svega sa disanjem, iznenada osetiti otežano disanje, šištanje, zviždanje u grudima. Mogući su i glavobolja i vrtoglavica.
Neki delovi Beograda, kao i brojni gradovi u unutrašnjosti, prema Air Visual-u, nalaze se u crvenoj zoni zagađenja vazduha. Kako stanovnici tih mesta i gradova treba da se ponašaju da bi smanjili rizik po svoje zdravlje?
Kada građani prate informacije indeksa kvaliteta vazduha, u slučaju kada vide da je njihov grad u crvenoj boji kvaliteta vazduha, što znači da je nezdrav za kompletnu populaciju, odmah pored te boje uglavnom postoji informacija koja daje zdravstvenu preporuku. Ona opisuje kakve negativne efekte po zdravlje mogu da osete i koje osobe su najizloženije. Takođe, tu je opisano i kako je preporučljivo ponašati se shodno kvalitetu vazduha. Zato nije dovoljno samo videti boju, već i pronaći dodatne informacije shodno toj boji.
Kad je reč o crvenoj boji, tada treba ograničiti vreme provedeno napolju. Građani treba da povedu računa o tome kada i koliko provetravaju svoje prostorije. Fizičke aktivnosti svakako treba sprovoditi, ali građani treba da biraju odgovarajući deo dana i prostora u odnosu na zagađenje vazduha.
Građani masovno prate aplikacije za kvalitet vazduha. Koliko su te aplikacije pouzdane, čije procene treba slušati?
Uvek bih preporučila da se prati Evropski indeks kvaliteta vazduha. Sada imamo i mogućnost da isti pratimo putem sredstva za komunikaciju naše Agencije za zaštitu životne sredine, koja odnedavno sve podatke sa automatskih mernih stanica takođe prikazuje primenom Evropskog indeks kvaliteta vazduha, gde je jasno prikazan uticaj na zdravlje aktuelnog kvaliteta vazduha. Do nedavno je Srpski indeks kvaliteta vazduha koji je koristila Agencije za zaštitu životne sredine prikazivao indeks koji se odnosio samo na kvalitet vazduha, ali bez poruka o tome šta one znače za zdravlje.
Evropska agencija za životnu sredinu preuzima podatke samo sa naših automatskih stanica, pa se na njihovoj mapi često vidi malo lokacija ili čak nijedna za pojedine gradove. Postoje i mape koje koriste podatke zasnovane i na niskobudžetnim (low-cost) senzorima, ali oni nisu uvek dovoljno precizni i služe za orijentaciono pravovremeno informisanja građana.
Važno je pratiti indekse koji jasno navode na kojim standardima (graničnim vrednostima) se zasnivaju, posebno one koji se oslanjaju na preporuke Svetske zdravstvene organizacije. U Institutu za javno zdravlje u Novom Sadu razvili smo i jedinstvenu vrednost indeksa kvaliteta vazduha, kako bi građani imali jednostavnu i razumljivu informaciju — a za najpreciznije podatke i dalje su najbolji rezultati Automatskog monitoringa, koji je dostupan na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
Koliko zagađenje vazduha može da utiče na mentalno zdravlje građana?
Kada govorimo o zagađenju vazduha, već sama informacija da živimo u zagađenoj sredini stvara zabrinutost (stres) — posebno kod roditelja, koji brinu i o sebi i o svojoj deci, kao i kod ljudi koji već imaju zdravstvene probleme. Zagađenje vazduha je prvi rizik po zdravlje od svih faktora životne sredine, a globalno gledano nalazi se odmah iza visokog krvnog pritiska kao jedan od najvećih rizika po zdravlje. Zato je razumljivo što među ljudima postoji određena panika i nesigurnost kako da se ponašamo i koliko nam to narušava zdravlje.
Danas postoji sve više istraživanja o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. Najpre su dokazani negativni efekti na respiratorni sistem i kardiovaskularni sistem, a sada postoje snažni dokazi da utiče i na neurodegenerativne promene (postepeno propadanje moždanih ćelija), prevremenu smrt novorođenčadi, zdravlje trudnica, kao i na poremećaje pažnje i kognitivni razvoj kod dece, zatim depresiju i anksioznost. Sve češće se pominju i efekti poput „mentalne magle“, smanjene koncentracije i hroničnog umora.
Ako se prisetimo definicije zdravlja Svetske zdravstvene organizacije — da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već i fizičko, mentalno i socijalno blagostanje — onda je jasno da i sama svest o tome da dišemo zagađen vazduh može negativno da utiče na naše mentalno zdravlje.
Kakve su mere države po pitanju zagađenja vazduha? Šta je potrebno da država dodatno preuzme za dobrobit građana?
Kada govorimo o smanjenju zagađenja vazduha, država pre svega mora da donosi i poštuje adekvatne zakonske propise. Ove godine usvojen je novi Zakon o zaštiti vazduha, sa ciljem usklađivanja sa najnovijim evropskim zakonskim propisom. Zakonski propisi su od značaja ako se primenjuju.
Na nacionalnom nivou, jedna od najvažnijih stvari je brža energetska tranzicija, odnosno manje korišćenja čvrstih goriva u domaćinstvima, više subvencija, zamena starih kotlova i prelazak na obnovljive izvore energije. Isto važi i za saobraćaj: više električnih autobusa, bolja biciklistička infrastruktura i automobili sa manjim emisijama.
Važna je i urbanistička politika — više zelenih površina, plansko ozelenjavanje i razvoj gradova koji uzima u obzir kvalitet vazduha. Lokalnim sredinama su potrebni kvalitetno urađeni planovi za smanjenje emisija, sa jasnim merama, rokovima i praćenjem rezultata. Ti planovi moraju biti javno dostupni i transparentni, uz stalnu procenu šta funkcioniše, a šta treba menjati.
U svemu tome ključno je da politika upravljanja kvalitetom vazduha uvek polazi od javnog zdravlja, i da se povezuje sa energetikom, saobraćajem, industrijom i urbanizmom. Samo tako se vidi da li mere donose rezultate i da li utiču na zdravlje ljudi.
Na kraju, želim da istaknem i nešto što smo upravo završili na nacionalnom nivou: u okviru jedne projektne aktivnosti, koja se odnosi i na zagađenje vazduha u pojedinim lokalnim samoupravama, a u saradnji sa Institutom za javno zdravlje ,,Dr Milan Jovanović Batut”, predstavnika Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije i Stalnom konferencijom gradova i opština Srbije, urađeno je oko sto planova spremnosti i odgovora na javnozdravstvene pretnje u kriznim i vanrednim situacijama za lokalne samouprave u Srbiji.
Na primer, za Grad Novi Sad je jasno izrađen plan — ko reaguje prvi, koje se mere preduzimaju, kako se komunicira i kako se štiti zdravlje građana. To znači da lokalna zajednica dobija brz, organizovan i tačan odgovor u vanrednim situacijama, što smanjuje rizik, a povećava bezbednost ljudi.
Autorka teksta: Milica Mihajlović
Izvor fotografije: privatna arhiva
Pogledaj video prilog na: @neksecujeglas
Čitaj i (povezano sa temom):