U Smederevskoj Palanci mala, ali posvećena grupa građana pokazuje da inicijativa iz komšiluka može prerasti u pravi pokret za očuvanje životne sredine. Neformalna grupa građana „Očistimo Koloniju“ organizuje akcije čišćenja, mapira divlje deponije i pokreće ekološke i kulturne projekte, uključujući festivale i aktivnosti za najmlađe. Kroz ove aktivnosti podižu svest o problemima u naselju, povezuju ljude i pokazuju da su promene u manjim lokalnim zajednicama moguće kada se građani udruže.
Razgovarali smo sa Valentinom Talijan, dizajnerkom, aktivistkinjom i članicom grupe, koja nam je otkrila kako je nastala ova ideja, kojim se sve pitanjima bave, kakvi su im dalji planovi i na koje sve načine građani mogu da se uključe i doprinesu stvaranju zdravije životne sredine za sve.
Kako je nastala inicijativa „Očistimo Koloniju“ i šta Vas je podstaklo da pokrenete ovu akciju?
Neformalna grupa građana Očistimo Koloniju nastala je slučajno. Dugo sam samostalno bila angažovana kao aktivistkinja van lokala. Nakon što sam videla da nema inicijative da se u gradu formira zbor sa koleginicom Ivanom sam odlučila da organizujem akciju čišćenja i razgovora na naselju kako bi se potencijalno iz toga izrodio neki front pobune, podrške studentskom pokretu i kako bi se ujedno došlo do rešenja određenih problema na naselju.
Bez namere da iko taj front vodi, mi smo jednostavno iskoristile svoje kanale na društvenim mrežama da uputimo poziv i podelimo ideju. U grupi je hijerarhija takva da je svačiji glas jednak i razlikujemo se samo po tome ko ima više a ko manje vremena da se nečemu posveti – ali je važnost svakog pojedinca ista.
U međuvremenu opština je dobila pravi zbor građana, a mi smo se kao grupa razgranali u različitim pravcima rastući organski. Imali smo tu sreću da se u grupi okupe srčani i inteligentni pojedinci. Sada već, pored glavne organizacione grupe imamo i volontersku radnu grupu koja raste konstantno.
Kojim se sve pitanjima i aktivnostima bavi udruženje „Očistimo Koloniju“?
Naš fokus je rešavanje komunalnih problema na naselju. Zapravo, mi ne stižemo da se bavimo svim pitanjima koja nam “stoje na stolu” jer smo otvorili Pandorinu kutiju. Za šta god da se uhvatimo tu postoji sistemski problem.
Takođe, kroz akciju “Prijavi divlju deponiju” došli smo do više nego zabrinjavajućih podataka i od sedam meseci koliko postojimo polovinu vremena se već bavimo ozbiljnim zagađivacima i ekološkim problemima u opštini. Bavimo se razbijanjem apatije pa organizujemo druženja, festivale, oslikali smo mural za decu i generalno pokušavamo da podignemo kvalitet života na naselju onoliko koliko jedna mala grupa građana to može da učini.
Veliki fokus nam je i na kreiranju kampanja oko problema do kojih dolazimo jer veliki broj sugrađana uopšte nije obavešten o postojanju velikog broj zagađivača i ekoloških problema na teritoriji naše opštine.
Pošto razgovor vodimo ispred murala, možete li nam reći nešto više o njemu – kako je nastao, šta predstavlja, ko ga je oslikavao i koliko je doprineo lepšem i prijatnijem izgledu naselja?
Mural je dizajnirala umetnica Jelena Bokić na naš poziv. Dobili smo sredstva u sklopu projekta “Menjamo zajedno” da ga realizujemo. Ujedno su tokom projekta pojedinci iz grupe pohađali početni nivo obuke za građanske aktiviste, pa smo tako došli do praktično nove generacije aktivista u Palanci.
Mural nam je bio želja od prvog susreta – da oživimo naselje kroz boje, poruke važne za zajednicu i društvo u celini. Oslikavali smo ga svi iz grupe, ja sam postavila crtež i odredila deo raspodele boja sa unutrašnje strane stanice, pošto mi je slikarstvo struka. Imali smo i pomoć komšinica sa naselja u oslikavanju, svima dugujemo veliku zahvalnost za taj prelepi vikend festival oslikavanja murala koji je za nama.
Po porukama koje dobijamo mural je postao fokalna tačka naselja. Naročito u njemu uživaju deca i roditelji. Naš cilj tokom sakupljanja papirologije i dozvola bio je da ispitamo rad upravnog aparta po pitanju dobijanja dozvola za intervencije ove vrste, kao i da sprečimo dalje naruživanje stanice koja se nalazi tik uz dečije igralište.
Zašto je, po Vašem mišljenju, važno očuvanje životne sredine i aktivno uključivanje građana u akcije koje se tiču našeg okruženja?
Bez zdrave životne sredine upitan je i naš opstanak. Neophodno je da razvijemo svest da je zdravlje, koje je direktno vezano za očuvanu životnu sredinu, neprikosnovena kategorija i da je iznad svakog mogućeg profita. Štiteći okolini mi štitimo sebe same i svoje voljene, kao i čitavu zajednicu.
Ne radi se tu samo o fizičkom zdravlju, već i o mentalnom i o duševnom miru koji izostaje ukoliko recimo moramo prisilno da se preselimo sa mesta stanovanja zbog preteranog zagađenja. Od velike je važnosti da svaki građanin shvati i angažuje se po tom pitanju jer bez čiste i očuvane sredine nema ni kvaliteta života. Čak i ako neko misli da ga se neko zagađenje ne tiče, greši, jer zagađenje nije selektivno. Ono je problem svih nas bez izuzetka i podele.
Kakav je bio odziv ljudi do sada , koliko su zainteresovani da se priključe i kakvi su njihovi utisci?
Ima dosta zainteresovanih, mi imamo tu neku centralnu grupu u kojoj je određen broj nas od samog početka i dodatno grupu volontera. Broj me je prijatno iznenadio. Ovo je mala sredina, ljudi se boje, svi gledaju da se nekome ne zamere. Što se utisaka tiče to ćemo morati njih da pitamo. Kao deo grupe u svoje ime mogu da kažem da sam presrećna što sam se spojila sa toliko strastvenih ljudi željnih funkcionalnog sistema i pravde.
Da li smatrate da su ljudi u manjim sredinama dovoljno motivisani da se organizuju i samostalno pokreću slične inicijative?
Mislim da zavisi, vidimo na primeru Bogatića, Loznice, i drugih manjih mesta da je moguće. U Palanci na žalost nije, motivacija se završava na besu. Najčešće ne napušta kuću ili društvene mreže. Ipak, još uvek se nadam. Mnogo je podela, rekla bih i mnogo ličnih interesa, mnogo sumnje samim tim prema čistim namerama. Palanka je, na žalost, vrlo specifična. Nadam se da će se to u skorijoj budućnosti promeniti.
Koliko ovakve akcije doprinose stvaranju osećaja zajedništva, povezanosti i solidarnosti među ljudima?
Na primeru naše grupe može se reći da doprinose u velikom procentu jer smo mi većinom nakon zajednickog rada počeli da razvijamo pojedinačna i grupna prijateljstva.
Imamo taj “zajedno smo u ovome” osećaj i tako delamo bez obzira na sve. Naravno nije sve uvek idealno ali kroz prepreke se uči i raste. Naša energija se prenosi dalje, prilaze nam ljudi, rade sa nama, donose poslastice. Što bi jedana komšinica koja nam pomaže rekla “svi dobri ljudi su izašli, ostalima se nećemo baviti”.
Ali zapravo hoćemo, jer duboko verujem u to da je naš narod tu gde jeste zbog iscrpljenosti i gubitka nade i željna sam da primimo i prigrlimo svakoga ko se pojavi ili nas pozove. Nas ili bilo koju drugu grupu u gradu, ovo nije takmičenje, zapravo ovo je isceljenje i izgradnja društva kroz građansko delovanje – što je više ovakvih grupa to bolje. Mi od početka zagovaramo ideju da treba da se oformi grupa u svakom naselju, u svakoj ulici i da radi šta god želi – samo da radi na lociranju i rešavanju problema direktno ili institucionalno. Da u našem društvu postoji kultura građanskog aktivizma i potrebe za korektivnim faktorom – ne bismo se sada nalazili u tačci u kojoj smo društveno-politički.
Koje biste dosadašnje rezultate i uspehe posebno izdvojili i na šta ste najponosniji?
Definitivno rad na mapiranju i prijavljivanju deponija, sa nekima smo stigli i do nivoa krivične prijave. Učimo usput, konstantno smo na obukama i seminarima da bismo unapredili svoje mogućnosti. Mural i festival sa humanitarnim bazarom. Mali smo mi, kratko postojimo, ali svakog meseca “zapržimo neku čorbu”. Ponosna sam što opstajemo.
Nedavno ste otkrili postojanje nekoliko divljih deponija na periferiji grada – koliko su one štetne po zdravlje građana i koliko je važno da se uklone?
Nisam stručna da direktno procenim štetnost, mogu da iznesem podatak i pretpostavku. Do sada smo mapirali 2 vrste deponija koje smo pretvorili u neku vrstu postupaka – prijava inspekciji ili krivične prijave. Deponije leševa životinja su nešto što je potpuno devastiralo atar jednog sela i neki sledeći korak ka kom ćemo stremiti jeste potpuna sanacija iako je ogromna šteta već nesumljivo načinjena. Idealno bi bilo da imamo podršku meštana čije selo je ovim devastirano – nemamo je. Mora da se radi na osvešćivanju problema.
Druga vrsta deponije su takozvane “landfill” deponije, sve naravno divlje, nelegalne – tu se ogromne količine smeća zatrpavaju zemljom i pretvaraju u deo pejzaža dok su istovremeno pozicionirane u blizini kuća, obradivih površina i tekućih voda.
Deponija na kojoj trenutno radimo uvećala se od 2023. više od 40 puta, nalazi se nadomak centra grada. Vi kada govorite o deponijama uvek morate govoriti sa pretpostavkom narušavanja zdravlja – makar ono bilo potencijalno i u budućnosti narušeno. Ako je deponija nelegalna, nema propisane uslove i projekat da bi se nalazila tu gde se nalazi – ona predstvlja opasnost po građane i njihovo zdravlje.
Kako radite na mapiranju deponija i gde i na koji način gradjani mogu da prijave ako otkriju divlju deponiju?
Deponije mapiramo delom radom na terenu. Pešačenjem i terenskim istraživanjem. Sela kao što su Kamenac i Azanja za sada su se, bar u delu koji smo mi prošli, pokazala kao najčistija. Zatim, važnije i obuhvatnije, oslanjamo se na prijave građana. Shodno vremenu u kom živimo kreirali smo bezbedne “end to end” formulare i email adresu preko koje građani mogu da nam pišu bez bojazni da će neko ustanoviti da su nam baš oni prijavili slučaj.
Ovo znanje grupa poseduje jer stalno neko od nas pohađa neke obuke, pa sam tako letos pohađala obuku o zaštiti informacija i podataka o ličnosti, nakon čega sam zaštitila sve komunikacijske tokove u grupi i sa trećim stranama. Naravno, to napominjemo i ljudima koji prijavljuju, naročito preko Instagrama – u vremenu u kom živimo niko ne može garantovati sto procentu anonimnost.
U statutu naše grupe stoji da je razmena informacija, naročito identiteta, treće strane zabranjena čak i među članovima grupe. Možda je teško poverovati u to, ali mi zaista osećamo veliku odgvornost po ovom pitanju a samim tim smo i disciplinovani. Želimo da izgradimo poverenje kao korektivni faktor ida nam se što više ljudi javlja sa problemima na koje možemo da utičemo.
Kakvi su vaši planovi za naredni period i na čemu trenutno radite?
Trenutno je zahladnelo pa ne čistimo više ulice, ali uveliko spremamo prijave i sakupljamo dokazni materijal i informacije od javnog značaja koje planiramo da pretočimo u tužbe. Pri kraju je izrada nezavisnog građanskog portala Očistimo Palanku gde ćemo se više esejski i kroz kolumne baviti problemima u gradu i davati prostor studentima i njihovoj listi da se za nju čuje u ovoj opštini jer mediji ne objavljuju ništa o alternativnim i nepodobnim delovanjima.
Tako da se nadamo da ćemo kroz taj, još jedan volonterski projekat, prodrmati informacijski širu masu. Planiramo i podkast. Novi festival. Uglavnom, previše toga za tako malu grupu ljudi, ali sreća pa smo zagriženi i uporni. U volonterskoj grupi imamo dosta mladih članova, za neke smo čak morali da tražimo dozvole roditelja pošto su maloletni. Njihov posao uglavnom je pisanje. Vrlo su proaktivni i uvek imaju svoje viđenje teme koju zadamo za pisanje, takođe samostalno rade istraživanja što je iskreno zaduvljujuće. Toliko je posla da nekad ne stignemo da se udubimo u sve i onda dođe volonter i kaže pročitao sam u sklopu istraživanja za tekst prostorni plan opštine i generalni urbanistički plan – šta jedna grupa može osim da bude prezahvalna što ima takvu mladost u redovima.
Šta biste poručili mladima koji žele da se uključe u aktivizam u svojoj zajednici ili da pokrenu neku sličnu akciju?
Uradite to, borite se pametno, borite se znanjem. Učite i samo učite jer sva moć leži u znanju. Afekt će proizvesti trenutni efekat koji će brzo splasnuti a temeljan rad i znanje uz konstantno usavršavanje proizvešće spore ali dugotrajne efekte. Obrazujte se i van sistema obrazovanja, čitajte, izučavajte šire oblasti – znanje pobeđuje. Čak i ako ste sami u tome – istrajavajte i uz put brinite o sebi i svom mentalnom zdravlju i dobrobiti.
Autorka: Danica Stošić
Fotografije: Milica Matović
Naslovna fotografija: Danica Stošić
Naš portal je dobio podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku i uputniku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.
Čitaj i (povezano sa temom):