- Porodično nasilje je jedan od problema sa kojim Srbija još uvek nije uspela da se izbori. Više od 430 žena ubijeno je u proteklih 14 godina, rekla je nedavno bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Prema evidenciji Autonomnog ženskog centra (AŽC) ove godine je stradalo 14 žena, a zabeleženo je 10 pokušaja ubistava. Konsultantkinja u AŽC Maja Milošević kaže za portal “Nek’ se čuje glas” da je patrijarhat duboko ukorenjen na prostoru Balkana i da su žene uprkos obrazovanju i ekonomskoj nezavisnosti još uvek često u podređenom položaju.
Šta je femicid? Koji su najčešći uzroci?
Femicid predstavlja ubistvo žene zbog toga što je žena. Zbog nejednake raspodele društvene moći, žene su mnogo više izložene diskriminaciji i nasilju u odnosu na muškarce. Iako svetski podaci ukazuju na to da su muškarci češće žrtve homicida, žene su zapravo u više od polovine slučajeva ubijene od strane člana porodice ili partnera. Zbog toga i mi u Autonomnom ženskom centru vodimo statistiku o broju ubijenih žena u rodno zasnovanom nasilju.
Koliko femicida je zabeleženo u Srbiji ove godine? Ko su najčešći počinioci?
U 2025. godini ubijeno je najmanje 14 žena i zabeleženo deset pokušaja ubistava. Najveći broj ubijen je od strane bivših ili sadašnjih partnera. Prema podacima koje vodimo, sve ubijene žene imale su preko 35 godina, najveći broj njih preko 55 godina. Skoro polovina žena (šest) je ranije barem jedanput prijavila nasilje, a prema informacijama koje imamo iz medija, u tri slučaja je nasilje prijavljivano i više puta. Najveći broj femicida izvršen je oruđem, tačnije nožem. Jedan slučaj je počinjen oružjem, dve žene su prebijene do smrti, a dve su udavljene. Najveći broj žena ubijen je u kući/stanu u kom su u tom trenutku živele. To nam šalje poruku da je zapravo dom žene najnebezbednije mesto za nju, a da su odnosi u kojima bi ona trebalo da se oseća sigurno i bezbedno zapravo potencijalni rizik.
Ima li razlike između urbane i ruralne sredine u kontekstu femicida (dostupnost institucija, stigma, prijavljivanje nasilja)?
U 2025. podela između femicida koji su počinjeni u manjim mestima i u gradskim sredinama je pola-pola, što znači da se nasilje jednako može desiti bilo kome nezavisno od konteksta u kome živi. Svakako stoji da su okolina i dostupnost institucija otežavajuća okolnost za žene koje žive u manjim mestima, ali postoji još mnogo drugih faktora koji pokazuju da li će do femicida doći.
Da li je mit da obrazovane i uspešne žene nisu izložene porodičnom nasilju?
Nemamo konkretne podatke o obrazovanju žena koje su ubijene. Važno je da znamo da nasilje može da se desi bilo kome i bilo ko može da bude nasilnik. Naša različita životna iskustva definišu naše odnose sa partnerom pa i odnos prema nasilju, ukoliko se ono desi. Obrazovanje može da pomogne osobi koja prolazi kroz nasilje da ga lakše prepozna i da zna kako da traži pomoć, ali to nije presudno. Pritiscima i manipulacijama mogu da budu podjednako podložne i obrazovane i neobrazovane žene.
Neke zemlje tretiraju femicid kao posebno krivično delo. Zašto se AŽC zalaže da i Srbija to učini?
Uvođenje femicida u naše krivične zakone bi značilo da mi zapravo priznajemo da nije reč o izolovanom slučaju ili tragediji već o trendu i da su žene u ovom društvu zaista ugrožene i podređene. Kada bi femicid postao krivično delo, to bi omogućilo porodicama žrtava da na neki način ostvare pravdu. Hrvatska, Severna Makedonija i entitet Federacije Bosne i Hercegovine uvele su femicid u svoje zakonodavstvo kao posebno krivično delo. Kada bismo i mi sledili primere iz regiona, deluje da bi nam bilo jednostavnije da pratimo slučajeve i iz njih učimo o tome kako da adekvatnije u budućnosti prepoznajemo bezbednosne rizike. S druge strane, važno nam je da ovaj fenomen imenujemo i tako pokušamo da učinimo korak ka promeni svesti ljudi.
Kako su mediji izveštavali o femicidu poslednjih godinu dana?
Ne postoji neko celovito istraživanje koje se bavi načinom na koji mediji izveštavaju o femicidu. Međutim, mi sve podatke o ubistvima žena dobijamo upravo iz medija i primećujemo da često o tim slučajevima izveštavaju senzacionalistički. Iz svake pojedinačne priče izvlače informacije koje izazivaju šok kod čitaoca i stavljaju je u prvi plan. Primetili smo da su žene često predstavljene kroz svoje tradicionalne uloge. Često vidimo naslove “Ubijena majka petoro dece”, kao da nije dovoljno da je žena samo žena. Često novinari krše Kodeks novinara Srbije i objavljuju lične informacije o žrtvi i počiniocima, a komšije zaista nisu relevantan izbor informacija.
Koje mere AŽC zagovara da bi se sprečili femicidi?
Čitav rad Autonomnog ženskog centra posvećen je prevenciji rodno zasnovanog nasilja pa i femicida kao najtežeg oblika i ishoda nasilja. Iza organizacije stoji dugogodišnji rad na prepoznavanju raznih oblika nasilja, njihovom imenovanju i institucionalizaciji usluga namenjenih ženama koje su preživele to nasilje i praćenju kako se ti zakoni sprovode. Autonomni ženski centar insistira na tome da institucije prepoznaju nasilje i valjano procene bezbednosne rizike, što je i njihova zakonska obaveza. To radimo ne samo zagovaranjem za izmene postojećeg zakonodavstva s ciljem da se ono unapredi, već i konstantnim radom i saradnjom sa institucijama koje pružaju direktnu podršku.
Šta pojedinac može da uradi da doprinese prevenciji rodno zasnovanog nasilja?
Dovoljno je da svako od nas ne okreće glavu kada se nasilje desi. Da veruje ženi koja govori o iskustvu nasilja, sasluša je i ne okrivljuje za to što se desilo. Za žene koje izlaze iz nasilja, podrška je veoma važna, tako da je važno da pokažemo interesovanje za komšinicu iz čijeg stana smo čuli buku i nasilje, da ponudimo razgovor ili pomoć, da snimi ili fotografiše nasilje koje se dešava na ulici. Ukoliko je moguće, treba razmotri sa ženom šta je u tom trenutku najbezbednije. Na kraju, važno je da svako od nas brine o ličnoj bezbednosti i ispoštuje ženino pravo da uradi onako kako ona smatra da je najbolje.
Autorka: Jelena Čolović
Fotografija: Novinarke protiv nasilja
Naš portal je dobio podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku i videu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.
Čitaj i (povezano sa temom):