Regionalno pomirenje i odnosi sa susedstvom svakodnevno se sputavaju kroz mnogobrojne medijske sadržaje koji se prikazuju kroz različita mejnstrim glasila, uglavnom bliska vladajućim elitama, i to kroz senzacionalističke naslove sa sveprisutnim govorom mržnje i mnogobrojnim lažnim informacijama.
O tome da su lažne informacije, afere i sl. najčešće saznajemo zahvaljujući nezavisnim novinarima i fektčekerskim i istraživačkim portalima, poput Fake news tragača, Raskrinkavanja, Cinsa, Birna, Krika.
Upravo zbog sveprisutnih medijskih manipulacija sve je izraženija potreba za razvojem medijske pismenosti kao osnovnog alata za kritičko razumevanje informacija koje svakodnevno konzumiramo. Medijska pismenost ne podrazumeva samo sposobnost da se prepoznaju lažne vesti, već i razumevanje načina na koji mediji oblikuju stvarnost, utiču na javno mnjenje i potencijalno produbljuju regionalne tenzije.
– Medijski pismena osoba znaci kriticki promatrati svet oko sebe. Svima danas, pogotovo u digitalnoj eri, u eri gde su informacije svuda oko nas, gde smo preplavljeni informacijama, medijska pismenost i kritička svest su ključni za razumevanje sveta, rekla je Darija Stjepić iz Novosadske novinarske škole.
Sagovornica je saglasna sa stavom da medijska pismenost nije samo individualna veštona, već društvena potreba, posebno u kontekstu nrativa koji dominira mejnstrim medijima.
– Regionalno pomirenje i odnosi sa susedstvom u našim medijima predstavljeno blago rečeno kritičo. Od devedesetih godina živimo u društvu gde se propagiraju nazionalizam i sukobi kao zgodan politički momenat za ljude koji se nalaze na vladajućim pozicijama, navela je Stjepić.
Ona smatra da je celokupna situacija u vezi sa medijima i pomirenjem zastupljena u celom regionu, ali da je situacija posebno kritična u Srbiji.
– Mislim da je i agenda domaćih medija da insistiraju na razlikama i na kreiranju neprijatelja od suseda. Pogotovo jeste sporno izveštavanje domaćih medija o albanskom narodu i odnosu sa albanskim narodom. Narativi u kojima se često preti ratom sa Albancima i gde se predstavljaju kao narod koji hoće da nam oduzme teritoriju ili nas mrzi i slični narativi isključivo služe vladajucim elitama, a većina medija u Srbiji jeste pod njihovim uticajem, ističe Darija i dodaje da se kroz tabloide prenosi ideja srpskih vlasti kako oni vide odnose Srbije sa Albanijom i smatra da je to apsolutno veštački generisana mržnja.
U mnoštvu infromacija koje su svuda oko nas, veoma lako je podpasti pod uticaj mejnstrim medija i da je moguće odbraniti se ukoliko razvijamo kritičko mišljenje i ukoliko kritički konzumiramo i primamo sve informacije koje do nas dođu.
– Čini mi se da to vladajuće elite dobro prepoznaju taj uticaj i da zato koriste medije kao sredstvo propagande za širenje sopstvenih ideja ili ideja koje smatraju da njima idu u prilog, to je slučaj i sa temom pomirenja u regionu, mislim da je ona pogodna uzimajući u obzir kontekst i ratove devetesetih i to političari u Srbiji često koriste za sticanje političkih poena. Možemo da vidimo da publika nekako često i prihvata taj narativ kao svoje stavove, a rekla bih da je razlog tome kolektivno iskustvo ratova devedesetih, navodi sagovornica.
Jezik i terminologija igraju ključnu ulogu u medijskom izveštavanju, a kako Darija ističe domaći mediji su svesni toga i to zloupotrebljavaju.
– Asocijacijama koje retraumatizuju građane podsećanjem na devedesete godine i sve te nedaće teško je emotivno se odupreti takvim utiscima i nekako kroz tu emotivnu manipulaciju tabloidi pokušavaju da plasiraju svoje narative i ideje, odnosno ideje koje odgovaraju vladajućim elitama, kazala je Stjepić.
Važno je razgovarati i deliti pozitivna iskustva, a primer za to jesu studenti u Srbiji koji su pokazali odličan mehanizam za probijanje narativa u mejnstim medijima.
– Primer za probjanje medijske blokade jesu studenti i protesti u Novom Pazaru, gde smo imali priliku da vidimo da sve što mediji pišu ne postoji na terenu, dok su tabloidi alarmilari da se u Novom Pazaru dešavaju teroristički napadi, mi smo tamo videli studente ujedinjene i jednake bez obzira na nacionalnost i veroispovest, zaključila je Stjepić.
Projekat “Young Minds, United Hearts”, u okviru kog je i nastao ovaj medijski sadržaj, realizuje Okular i SHL Kosova uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).
Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).
RYCO je međuvladina organizacija koja podržava i unapređuje regionalnu i multikulturalnu saradnju mladih na Zapadnom Balkanu. Programi RYCO-a usmereni su na stvaranje mogućnosti za uključivanje mladih u aktivnosti koje doprinose međusobnom razumevanju i pomirenju u građanskom, društvenom, obrazovnom, kulturnom i sportskom domenu. RYCO inicira i učestvuje u kreiranju politika i zalaže se za reforme. Takođe, podržava razvoj političkog i društvenog okruženja koje osnažuje i olakšava razmenu mladih.
Autor teksta: Uglješa Surdučki
Foto: privatna arhiva
Čitaj i (povezano sa temom):