Prvu rečenicu već čitate zato što nemate predrasude. A ako ih imate, odmah ih se oslobodite i pređite na ostatak teksta.
Ovde ne govorimo o liku Vuka Draškovića, niti planiramo bibliografsko tumačenje da primenimo na ovaj njegov novi roman. Osim u jednoj zgodnoj podudarnosti, ali o njoj kasnije.
Govorimo, dakle, isključivo o novom književnom delu, romanu “Suđenje” pisca Vuka Draškovića. I on je odličan, ako mu priđete bez predrasuda i ako preživite par desetina prvih stranica romana kao čitalac. Ja jesam zato što je profesorka u meni pobedila. Vi morate, jer obećavam da se nećete pokajati.
U prvih 20 – 30 strana mislila sam da čitam roman političara Draškovića, koji me je mnogo razočarao i koji mi je delovao kao početak nekoliko besmisleno ludih priča koje teško da mogu da znače nešto. Pogrešila sam, srećom.
Roman sam pročitala za dva dana, ne zato što je napet i jedva čekate da vidite šta će da se desi (što bi se moglo pomisliti), nego zato što uživate u filozofskom delu autora koji očigledno još nije kao književnik otpisan, kao što je politički već odavno.
Neću ni minut da vam prepričavam, jer se ne čita zbog priče. Umesto toga ću vam na kraju ovog teksta citirati nekoliko pasusa zbog kojih sam ga ja pročitala. Liči na “Proces”, te ako volite Kafku, obavezno ga pročitajte. Ako ste jugonostalgičar/ka, takođe, roman ne smete propustiti.
Pre jedno petnaestak godina sam jednom Albancu, očiglednom ljubitelju književnosti i intelektualcu, objašnjavala zašto treba da pročita dela Ive Andrića i Vuka Draškovića. Neko mu je pogrešno rekao da su to nacionalistički pisci koji isključivo glorifikuju srpski narod. Nisam ga mnogo ubeđivala, rekla sam mu da je taj koji mu je to kazao baš pogrešio i da je Andrić verovatno najbolji pisac koji je opisivao suživot naroda koji su mnogo ratovali, ali i mnogo se voleli, da se predstavljao i osećao kao Jugosloven, a ne Srbin ili Hrvat, a da Draškovića prestane da sluša i jednostavno isključivo počne da čita.
U ovom romanu naći ćete antišovinističke misli, drugačiji pogled na istoriju od onog koji aktuelna vlast priznaje, oštru kritiku režima kroz satiru, nostalgiju za zajedništvom, mirom, slobodom i Jugoslavijom. Vratio se pisac Drašković, kao da nigde nije ni odlazio. Ja ga nađoh i u glavnom liku Jugoslavu Avramoviću, profesoru filozofije i matematike, poznatom kao Arhimed.
Za kraj par odlomaka iz ovog odličnog romana kao nagovor da ga pročitate:
“Službeno sam od njega zatražio da objavi da država Srbija podržava i sponzoriše najavljenu Rezoluciju UN o sećanju na genocid nad muslimanima u Srebrenici. Napisao sam generalnom sekretaru: Klanjajući se žrtvama srebreničkog genocida, srpski narod se klanja i srpskim, jevrejskim, i romskim žrtvama genocida ustaša, hrvatskih nacista, u Jasenovcu, koncologu smrti strašnijem i od Aušvica. Napisao sam i da srpski narod, osudom zločinaca sa srpskim imenom, izražava bol i neprolazno saosećanje sa porodicama i narodom ubijenih. Napisao sam generalnom sekretaru da srpski narod, žrtva genocida, najbolje zna koliko ta rana boli, koliko je duboka i neprolazna … U potpisu: Jugoslav Avramović, Predsednik!”
…
Danas se, Vidane, u Srbiji ubija istina o ratu i zločincima, istina o srpskim Artukovićima i fra Majstorovićima”, odgovorih mu. “Već duže od dve decenije sprovodi se propagandna lobotomija nad svima koji pamte šta je i kako bilo, i državna, crkvena i medijska dresura, kleronacistička i staljinistička dresura onih koji ne pamte jer u godinama velikog pomračenja nisu bili ni rođeni. Srbiju su nam, Vidane, zajahali duhovni i mentalni podrumi”, rekoh mu.
Važno: Ovo je samo moja perspektiva dela i uopšte ne mora da bude ni istinita ni tačna. Ja vas samo nagovaram da ga pročitate.
A.M.
Naš portal dobio je podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.