Studenti širom Srbije pozvali su na veliki protest koji se održao 1.marta u Nišu. Samom protestu prethodile su šetnje studenata do Niša širom Srbije, tako su mladi iz: Novog Sada, Beograda, Kruševca, Kragujevca, Jagodine, Paraćina, Valjeva, Čačka, Novog Pazara, Vranja, Vlasotinca, Surdulice, Pirota i tako dalje došli u Niš. Podršku protestima nastavljaju da pružaju različite grupe: profesori, glumci, poljoprivrednici, radnici, sportisti, akademici, aktivisti, nevladine organizacije, umetnici itd.
Niš je prvog marta bio blokiran na 18 sati. Niš je bio domaćin jednog od najvećih protesta u svojoj novijoj istoriji, pod nazivom “Studentski edikt”. Ovaj događaj okupio je desetine hiljada studenata i građana, a trajao je od 9 ujutru do 3 ujutro narednog dana, što je simbolizovalo pozivni broj grada Niša – 18.
Protest je započeo u 9 ujutru na četiri ključne lokacije: raskrsnica ulica Vardarske i Jovana Ristića, kod Saborne crkve, kod fabrike Niteks i kod Medicinskog fakulteta. Nakon okupljanja, učesnici su krenuli ka Trgu kralja Milana, gde su tačno u 11:52 odali počast žrtvama tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu minutom ćutanja. U 12:07 počeo je zvanični program na trgu, koji je uključivao različite kulturne i umetničke sadržaje. Tokom dana, publika je mogla da uživa u izvođenju predstave “Ustav” od 13:00 do 14:30, kao i u nastupu benda Membrana Timpani od 16:00 do 16:45. Glavni događaj počeo je u 17:52 i trajao do 20:00, a u programu su bili nastupi Dečijeg hora, govori studenata, prezentacija “Studentskog edikta”, nastup Blokadnog hora, kao i performansi studenata i glumaca.
Oko 00:07 počela je akcija čišćenja centralnog dela grada, koja je završena u 3 ujutro. Studentski edikt vam prenosimo u celosti:
„Donet u Nišu, 1. marta 2025. godine
Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila svoj put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo:
I. O SLOBODI Srbija je zemlja slobodnih ljudi. Sloboda nije milost, već osnovno pravo neodvojivo od dostojanstva svakog građanina. Sloboda je temelj našeg demokratskog društva, naših zakona, naše reči i naših misli.
II. O DRŽAVI Država je zajedničko dobro svih njenih građana. Institucije Srbije moraju služiti narodu i biti temelj poverenja, a ne instrument moći pojedinaca. Zalažemo se za državu u kojoj zakon predstavlja vrhovni autoritet i gde politička funkcija znači službu građanima, a ne privilegiju.
III. O PRAVDI Pravda je osnova stabilnog društva. Nezavisno sudstvo, slobodni mediji i institucije moraju delovati po zakonu, a ne pod političkim pritiskom. Jednakost prava mora biti stvarnost za svakog građanina Srbije.
IV. O MLADOSTI Mladi su pokazali da nisu samo naslednici Srbije, već njeni ustavobranitelji. Studenti, kao nosioci ove borbe, čuvaju vrednosti na kojima treba da počiva naše društvo. Mladost Srbije traži sistem zasnovan na trudu i znanju.
V. O DOSTOJANSTVU Zalažemo se za društvo u kojem se poštuje dostojanstvo svakog pojedinca. Dostojanstvo podrazumeva da nijedna osoba ne bude dovedena u položaj poniženja zbog svojih stavova i mišljenja. Srbija u kojoj stručnjaci nisu potcenjeni i gde se znanje vrednuje više od poslušnosti,
gde mladi vide nadu u svojoj zemlji.
VI. O ZNANjU Znanje je temelj napretka svakog društva. Tražimo Srbiju koja ulaže u nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu kao prioritete svog razvoja. Univerziteti moraju biti nezavisni centri izvrsnosti, a ne poligoni za kupovinu diploma i političke uticaje.
VII. O SOLIDARNOSTI Putevi naših gradova, od Niša do Novog Sada, od Beograda do Kragujevca, svedoče o snazi narodnog jedinstva. Ova solidarnost, do sada nepoznata sistemima zasnovanim na razdoru, postaje naš zavet i naša snaga, koju ćemo braniti i negovati. Pretvarajući pojedinačne glasove u silu promene, dokazali smo da Srbija nije skup podeljenih interesa, već zajednica građana koji dele viziju budućnosti.
VIII. O BUDUĆNOSTI Neka ovaj edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima – da ćemo graditi državu koja će pripadati svima, u kojoj će svako dete moći da sanja velike snove. Država u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu“.
Fotografije: Nek se čuje glas
Čitaj (povezano sa temom):