Emilija Milenković, mlada studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da je aktivistkinja još od svoje osnovne škole i da je demokratija osnovna vrednost za koju se zalaže, pa joj je sasvim prirodno da se za nju mora boriti i u institucijama, ali i na ulici.
Rad na unapređenju položaja mladih kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou omogućio joj je da bude izabrana za članicu Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije. Još jedan važan deo njenog identita je feminizam i borba za jednak položaj žena, jer smatra da nema demokratije bez jednakosti, a da će se autoritarizam uvek oslanjati na patrijarhat.
“Važno je da budem aktivni mladi građani i građanke jer je to jedini način da svoj život živimo samosvesno, da znamo šta se oko nas dešava i kako politika i društvo utiču na nas. Nismo izolovani pojedinci koji žive u svom balonu, mi postojimo u specifičnom društvenom i političkom kontekstu koji obeležava naš život i primorava nas da živimo na određeni način. Kada postanemo aktivni u stanju smo da razumemo taj kontekst, a ako nam se on ne sviđa ili nam ne prija, da ga isto tako menjamo kako bismo živeli bolje. Ovo možda zvuči apstraktno i za jednu mladu osobu koja ima milion briga i problema nebitno, ali je to ono što je suštinsko”, kaže Ema za naš portal.
Mladi ne treba da se plaše politke, dodaje Ema. “Kada znamo da je politika sve oko nas, razumećemo i kako da rešimo neke životne probleme, jer ako imamo problem da se zaposlimo i da plaćamo račune to je ekonomska politika, ako ne možemo da nađemo stan i stambeno se osamostalimo to je stambena politika, ako nam se ne sviđa ono što učimo u školi ili ne možemo da nađemo fakultet koji će da nam pruži adekvatno znanje to je obrazovna politika. I pored toga, npr. socijalni uslovi, briga o siromašnima i marginalizovanima je socijalna politika. Da bismo razumeli ove politike i generalno kako politika utiče na naš svakodnevni život, moramo da budemo aktivni i izborimo se za svoje mesto i svoj glas u ovoj zemlji.“, zaključuje Milenkovićeva.
Pročitajte šta je ova mlada, a već poznata aktivistkinja, odgovorila i na naša druga pitanja vezano za aktuelnu situaciju u državi.
- Zašto se u Srbiji mladi plaše politike?
“Politika je u Srbiji predstavljena kao ružna reč, loša stvar, nešto prljavo, nešto što će nas obeležiti za ceo život i u šta ne treba da se mešamo, jer to rade samo zli, korumpirani i lažljivi političari. U tome ima istine i sve dok su takvi političari na vlasti, takva će i da nam bude politika. Međutim, ono što ja učim na Fakultetu političkih nauka jeste da je politika jedna plemenita veština kojom se pre svega organizuje život u granicama jedne zemlje i koja treba da pomogne u tome da imamo što bolji i jednostavniji suživot jedni sa drugima.”
Naravno, i jedan i drugi opis politike su dva ekstrema, a politika je u praksi negde između. Ono što definiše politiku u jednom specifičnom vremenskom kontekstu je kakvi ljudi se njome bave i da li na politiku gledaju kao sredstvo bogaćenja ili kao plemenitu veštinu. Često se priča da politika može da pokvari ljude, ali ja mislim da politika samo izvlači na površinu ono loše što neka osoba već ima u sebi, podstaknuto osećaju moći. Mladi ne treba da se plaše ni politike ni političkih stranaka, već da promene doživljaj politike u svom društvu i vrate joj suštinski, pravi oblik a to je način pomoganja i služenja građanima.”
- Ko su relevantni predstavnici mladih u telima koja donose odluke koje se tiču njih?
“Mladi su u institucionalnom smislu često skrajnuti i zaboravljeni, pa tako i njihova tela ne funkcionišu efikasno i adekvatno, a posledično tome u njima ne sede relevatni predstavnici. To se posebno odnosi na studentska tela na niovu fakulteta i univerziteta u Beogradu, u kojima sede studenti koji su svoje studiranje produžili i po nekoliko godina samo kako bi što duže mogli da sede u svojim foteljama. Savršen primer toga su Margareta Smiljanić, predsednica SKONUS-a i Ana Grčić, studentkinja prorektorka beogradskog univerziteta koja je poznata po aferi SNS call centar. Nažalost, studentske funkcije danas se dodeljuju po stranačkoj ili klijentelističkoj osnovi i na taj način vrh države kontroliše odluke koje se donose u vezi sa studentima. Na fakultetima je slična situacija s obzirom da većina fakulteta ima jednostranačke izbore organizacije koja predstavlja svojevrsnu studentsku oligarhiju. Dobra stvar je što su studenti sve više svesni ko ih predstavlja i aktivno se bore protiv takvih koji predstavljaju isključivo lične i stranačke interese.”
- Mladi su zainteresovani za proteste. Kako da ih zainteresujemo za institucionalnu borbu?
“Razumem mlade koji ne žele da učestvuju u institucionalnom obliku promene, jer je današnji autoritarni režim u kome živimo obesmislio i atrofirao institucije. Postoje paralelne stranačke institucije koje donose najvažnije oblike, a stvarne institucije koriste samo kao protočni bojler.
Međutim, u institucijama postoje pojedinci koji savesno obavljaju svoj posao i sa kojima može da se sarađuje na konkretnim stvarima.
Moj savet mladima je da uvek, kada se za nešto bore, prvo probaju da taj problem reše institucionalno, jer u ovoj državi vladavina prava i funkcionalne institucije moraju da se drže pod lupom i da se pozivaju na odgovornost. Ukoliko institucionalna borba ne uspe, onda imamo legitimitet da, nakon što smo sve probali, izađemo na ulicu i tražimo pravdu tamo.
Ja se paralelno borim i u institucijama i na ulici. Na lokalnom nivou u Vranju po pitanju položaja mladih pokušavam da sarađujem sa lokalnom samoupravom, kao i na nacionalnom kroz članstvo u Savetu za mlade pri Vladi Republike Srbije, za šta često dobijam hejt i uvrede botova i onih koji ne razumeju šta ta institucionalna borba predstavlja.
Na ulici sam mnogo češće nego u institucijama, ali jedno bez drugog ne može.”
Foto: privatna arhiva i Lilit Andrić (@lilitka.je)
Naša organizacija dobila je podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.