Na samom kraju osmog razreda još uvek nisam bila sigurna šta bih htela da upišem. Znala sam da je to jedan od stepenika koji će odrediti moj život i da je ta odluka jako važna.
Nekoliko dana pre popunjavanja liste želja, shvatila sam da je to to, za nekoliko dana bi trebalo na tom papiru da napišem naziv željene škole, a ja ne znam šta ću. Više nema vremena za gubljenje, i tako sam donela odluku.
Pošto nisam imala viziju čime bih htela da se bavim u životu, smatrala sam da je najispravnije da razmislim još četiri godine. Gimnazija nudi opšte obrazovanje i to je najbolja odluka kada niste sigurni šta biste dalje.
Odlučila sam da upišem gimnaziju u Paraćinu.
Jedan od razloga zbog kojih sam opisala ovu školu jeste njena reputacija. Znala sam da su mnogi učenici gimnazije sada jako uspešni ljudi.
Takođe, profesori su stručni, posvećeni poslu i spremni da podrže učenike u postizanju njihovih ciljeva. Svidele su mi se i mogućnosti koje ova škola nudi, kao što su učestvovanje u raznim kulturnim, umetničkim i sportskim aktivnostima.
Izabrala sam ovu školu jer verujem da će mi pružiti sve potrebne alate i prilike za sticanje znanja, veština i iskustava koji su ključni za moj budući uspeh.
Naravno, sva moja očekivanja su se ispunila, sada završavam treću godinu i ni jednog trenutka se nisam pokajala što sam upisala baš gimnaziju u Paraćinu.
tekst i foto: Sanja Ivanović
Tekst je nastao u okviru aktivnosti promocije srednjih škola kroz digitalne obuke neformalnog obrazovanja. Ova aktivnost podržana je od strane Schüler*innen Helfen Leben (SHL) i realizovana je u okviru projekta Inkluzivni klub za mlade.