Humanitarne aktivnosti su akcije koje se sprovode radi pomoći ljudima u potrebi ili poboljšanja društvenih uslova. To mogu biti: donacije hrane, odeće, novca ili volonterski rad.
Društveno odgovorne aktivnosti su inicijative koje organizacije sprovode kako bi doprinele zajednici ili okolini. To mogu biti: recikliranje, podrška lokalnim zajednicama, podrška u obrazovanju i slično.
Humanitarne i društveno odgovorne aktivnosti su važne jer doprinose boljem društvu i pomažu ljudima u potrebi.
Naša škola je veoma poznata na polju humanitarnih aktivnosti.
Dobrovoljno davanje krvi za profesore i učenike starije od osamnaest godina
Dobrovoljno davanje krvi je veoma humano delo, jer spašava ljudske živote. Naša škola se već par godina odaziva na ovaj humanitaran korak. O ovome će nam više reći Dario Mišić. Dario je jedan od prvih učenika koji je dobrovoljno dao krv u našoj školi.
Zašto misliš da je bitno da dobrovoljno daješ krv?
– Mislim da je bitno jer kada čovek izgubi dosta krvi, na primer u saobraćajnoj nesreći, krv mu je potrebana za lečenje, s obzirom na to da se krv ne može naći negde u prirodi i ne može se napraviti hemijskim putem, već je potrebno da je zdrava osoba dobrovoljno da krv.
Kako bi podstakao ostale da dobrovoljno daju krv?
-Ja bih predložio reklamu za dobrovoljno davanje krvi. Raklama bi govorila da baš mi možemo nekome da spasimo život, jer smo napravili ovaj humani korak. Naših pet minuta nekome daje šansu da živi.
Radionica „ROZE MAJICE“
Projekat „Roze majice“ je održan u holu naše škole i cilj mu je bio da proširi svet o nasilju. Učenici naše škole su imali zadatak da na papirićima roze boje napišu po nekoliko lepih poruka, koje su bile okačene na panou naše škole u holu.Takođe, učenici smera poslastičar imali su zadatak da naprave hranu u roze boji. Nešto više o tome reći će nam profesorka psihologije Suzana Aranđelović.
Zašto je radionica „Roze majice“ bitna za mlade?
-Sprovedene aktivnosti su mladima bitne pošto treba da posluže kao koristan edukativni alat u vezi sa problemom nasilja. Cilj radionica je da učenici prepoznaju nasilje i učine nešto za svoju i bezbednost drugih, kako u školi, tako i u porodici, na ulici, u vezi. Razumevanje i prihvatanje lične odgovornosti od ključnog je značaja za uspešnu prevenciju nasilja i razvoj jedne drugačije kulture – kulture nenasilja.
Kako ste se osećali tokom radionice „Roze majice“?
-Osećaj je bio divan jer smo znali da radimo pravu stvar, tj. razvijamo kod dece pozitivne psihološke karakteristike: pravilno rasuđivanje i odlučivanje, upornost i sigurnost, odgovornost i samopouzdanje, kao i emocionalnu zrelost uz jačanje tolerancije, empatije i prihvatanja različitosti.
Dostignuća mladih, tema „ZAGAĐENjE VAZDUHA“
Obuka Dostignuća mladih sa temom „Zagđenje vazduha“ održana je u Kragujevcu i trajala je tri dana. Učenici naše škole Nevena Miletić, Emilija Filipović, Iva Miljković, Anja Milošević i Marko Baljak pomoću ove radionice proširili su svest zašto je vazduh bitan i kako možemo smanjiti zagađenje. Kada se ekipa vratila u Paraćin, krenula je realizacija same radionice. Svest o zagađenju su proširili posetom različitoh osnovnih škola u okolini Paraćina, ali i u samom Paraćinu. Nešto više će nam reći Nevena Miletić, kapiten ovog tima.
Kakvo je tvoje iskustvo tokom ovog projekta?
-Moje iskustvo za vreme ovog projekta bilo je izuzetno pozitivno i poučno. Razvila sam nove veštine koje su značajno unapredile moje tehničke sposobnosti. Takođe, ovaj projekat mi je značio jer sam izašla iz zone komfora, isprobala sam nešto novo i radila sam pod blagim pritiskom. Moj tim i ja smo imali veoma fleksibilnu mentorku, koja nas je kroz šalu i puno pozitivne energije izvela na uspešan put.
Zašto je ovaj projekat važan?
Ako pogledamo s aspekta njegove svrhe, važana je jer podstičemo ljude da krenu da kompostiraju. Takođe, pomoću ovog projekta smo motivisali, pre svega đake, a zatim i druge ljude da smanje otpad i da se neki otpad može iskoristiti. Nadamo se da smo motivisali druge da učine nešto korisno za životnu sredinu.
Kreativni izazov Paraćinsko staklo sa temom „MATERIJAL ZA VEČNOST I/ILI VEČNI MATERIJAL“
Projekat se održao u Beogradu i to na Ekonomskom fakultetu. Maša Grujić, Iva Miljković, Emilija Filipović, Nevena Miletić i Ana Miljković su učenice naše škole, koje su uspešno završile ovaj projekat uz pomoć mentora: Gorana Dinića, Ivane Janković Vlajić i Marije Nešković. Njihov zadatak bio je da predstave svoju ideju, a to je da se od Paraćina napravi muzej stakla na otvorenom. Pitali smo profesora Gorana Dinića o ovom iskustvu.
Kakav je značaj imao ovaj projekat za našu školu?
Kao i mnogi drugi projekti i takmičenja na kojima učestvuju naši učenici, ovo je bila prilika da mi kao mentori podstaknemo nadarene učenike da razmišljaju kreativno o raznim vrstama poslovnih izazova, koji nisu striktno vezani za standardne školske programe.
Kako ste se Vi i Vaše kolege osećali tokom predstavljanja celog projekta?
Bili smo ponosni na naše učenice, na njihov rad i način prezentacije, koji nije nimalo zaostajao za radovima studenata jednog državnog i jednog privatnog fakulteta.
Tekst i foto: Ana Miljković
Tekst je nastao u okviru obuke za digitalne kompetencije mladih koji sprovodi Okular u sklopu projekta “Inkluzivni klub za mlade” koji podržava Schüler*innen Helfen Leben (SHL)