Feminizam je u 21. veku postao naročito goruća tema. U Srbiji feminizam se dugo vremena shvatao (i verujem i dalje se shvata) kao nešto negativno i pre svega – radikalno. To shvatanje koštalo je Srbiju određenih mogućnosti da poboljšamo prava i status žena u našoj državi i zbog toga je važno da ga sada adresiram kako bi možda uspeo da počistim neke nedoumice u vezi sa tim šta je feminizam zapravo.
Najbolje je krenuti od toga šta feminizam nije. Tako ćemo dovesti opet u pitanje radikalnost feminizma prema promenama. Elem, feminizam: 1. Ne zastupa verovanje da su žene superiornije od muškaraca – Verujem da su svi čuli negodovanja, pogotovo od starije muške populacije, kako savremeni feminizam i feministkinje žele da proglase žene za nešto posebno i da im daju neka dodatna prava koja bi ih načinila privilegovanim u odnosu na muškarce. Uputiću zahtev svim protivnicima feminizma da citiraju bilo koju feminističku autorku (Džudit Batler, Simon de Bovoar, Klaru Cetkin ili bilo koju drugu) koja zastupa da su žene na bilo koji način genetski superiorne ili da im treba u okviru zakona jedne države dati superiornije pozicije od muškaraca. Taj stav je potpuna mitologija i širen je putem društvenih mreža ili je proizvod mašte ljudi koji jednostavno nemaju vremena niti želje da se posvete tome šta je feminizam zapravo.
2. Ne želi da uništi porodice – Druga predrasuda je ta da feminizam navodno želi da uništi porodičnu strukturu. Tačno je da feministkinje navode stavke da su muškarci dominirali (i da u nekim slučajevima i
danas dominaraju) nad ženama i decom u porodici, da žene i deca nisu imali spobnost da ostvaruju svoje želje i interese, jer im je muškarac to onemogućavao. Te stavke jesu istinite i bilo koja statistika potvrdiće da su u dvadesetom veku muškarci bili mnogo prisutniji u poslovima gde se zarađivao dobar novac i imali mnogo veću slobodu da se bave sportom, umetnošću, politikom i administrativnim poslovima. Danas je to i dalje slučaj, manje nego pre, ali je još uvek prisutno. To što feminizam želi da u porodici muškarac i žena imaju oboje mogućnost da rade i prate svoje interese ne znači da žene feministkinje žele da unište porodicu ili da otmu decu (kako se u mitologizovanim maštarijama neprijatelja feminizma često navodi), već jednostavno žele da uživaju iste mogućnosti i slobode koje njihov partner uživa. Feminizam zastupa jednakost u porodici.
3. Nije tvorevina zapada – Moja omiljena hipoteza kod ljudi koji ne vole feminizam je da je sve to nekako došlo sa zapada (zajedno sa svim ostalim problemima koje Srbija ima). Istina je da su žene na zapadu mnogo zastupljenije u politici (Srbija nije nikada imala ženskog predsednika i ima samo jednu žensku premijerku u istoriji, a ta je potpuno podređena volji predsednika) i zastupljenije su u poslovima koji su dobro plaćeni, tako da su po neprijateljima feminizma sigurno zapadne feministkinje te koje “truju” feminizmom naše žene i devojke da one požele isto to. Međutim, feminizam je mnogo stariji od Evropske unije ili drugih zapadnih političkih institucija. Feminizam je bio poprilično prisutan u samoj Jugoslaviji mnogo pre nego što je bio toliko popularan na zapadu, žene u SFRJ su se pre svega u Drugom svetskom ratu kao borkinje izborile protiv fašizma u prvim redovima, a zatim su bile aktivni učesnici političkog života unutar Jugoslavije. Kada su u Americi, posebno na jugu Sjedinjenih Američkih Država, žene bile potpuno podređene da budu domaćice i da ne rade nigde van kuće ili da imaju svoje aktivnosti, u SFRJ žene su bile aktivan deo radne snage i zajedno sa svojim supruzima i prijateljima učestvovale u proizvodnji i društvenom životu. Tako da, istina je da je Srbija praktikovala feminizam mnogo pre nego što se uticaj zapada posle1990. navodno naselio u naš svakodnevni život.
Sada kada smo analizirali šta feminizam nije, hajde da vidimo šta on jeste:
Feminizam se bori protiv femicida u Srbiji: Činjenica je da je femicid potpuno rešiv. On je jedan smrotonosni vid nasilja koji je u Srbiji godišnje oduzme više desetina života. Od svih zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Srbija) naša država ima najveći broj smrtnih slučajeva. U polovini slučajeva počinilac femicida imao je nezakonito vatreno oružje (nešto što je Srbiju koštalo života i u dve tragedije koje su se desile ove godine). Počinioci su često bili u alkoholisanom stanju i imali su netretirane psihičke probleme.
Dakle, feminizam, koji želi da proširi svest o tome kako svi ti faktori utiču na nasilje nad ženama u Srbiji, nikako ne može da bude na pogrešnoj strani istorije, već je lučonoša pozitivnih promena od kojih zavise životi naših sestara, majki, partnerki i tako dalje.
Feminizam se bori za jednakost – feministkinje zahtevaju da žene imaju ista prava i mogućnosti kao što to imaju muškarci: da donose političke odluke, da zarađuju podjednako kao muškarci i da imaju pravo da se spasu od bilo kakve vrste nasilja i diskriminacije. To je razuman zahtev koji mora da se usvoji.
Feminizam zahteva edukaciju o ženskim problemima – Ovo o čemu pišem ne bi trebalo da bude dostupno samo ovde, već da bude deo predavanja u školama u kojima će se govoriti o svim katastrofalnim problemima koje imamo u našem društvu i koji se tiču ženske populacije. Podizanje svesti o problemu je važan korak ka promeni koja će dovesti do rešenja tog problema.
Zato, neka feminizam postane deo našeg svakodnevnog vaspitanja i obrazovanja!
Bliži se kraj rada. Nadam se da sam uspeo da rešim nedoumice povodom toga šta jeste, a šta nije feminizam i da će ljudi imati otvoren um da prihvate da feminizam samim tim što se bori za prava ženskog pola, on se bori za prava svih ljudi, jer svi mi muškarci delimo isti životni prostor i sreću sa ženama.
Piše Strahinja Milutinović
Rad Okulara podržava Rekonstrukcija ženski fond