Čisto iz radoznalosti, kuda će me to odvesti, na obali Jonskog mora, počela sam intervju (na plaži) sa pitanjem: “šta biste istakli kao najvažnije probleme sa kojima se sreću mladi danas?”
Zabeležila sam prvo žalbe prestarelog adolescenta na one nešto mladje što su stalno ” na telefonima”, “niko nikome ne prilazi”, “svi sede u svom sigurnom okruženju”, “svi gledaju i….ništa”, ” kad započnem žvaku gledaju me čudno”, “ne razgovaramo, odgovori su kratki, jasni” u vidu emodžija (primedba autora)…. Nema nikakvih insinuacija niti nejasnoća… Začudo, i jedna mnogo mladja devojka govorila je isto, prolazili su svakog dana, jedan pored drugog- i ništa…
A sad malo ja:
U današnje vreme telefoni su opšte prisutni u našoj svakodnevnici.
Svaki aspekt naših života je na neki način umrežen, preokupirani smo medijima i sadržajima na internetu.
Da li je internet učinio naš život i detinjstvo boljim?
Okej, sad već pišem kao bumer.
Ali istina je da ti telefoni “koje ne odvajamo od ruke” na dosta načina štete našem odrastanju.
Koliko samo dece satima sedi u svojim sobama pred uređajima kriveći kičmu i oštećujući vid?
(Moram priznati da se često nađem među njima
)
U svakom trenutku mogu da budem konektovana sa svakom osobom koju sam ikad srela u svom životu, preko instagrama i ostalih društvenih mreža, ali se ipak, ne osećam zaista povezano sa njima dok satima skrolujem kroz storije i lajkujem slike.
Osećam se zapravo usamljeno, na kraju, gledajući sve te silne, brojne sadržaje.
Dok gledam Jutjub ili slušam muziku, čak i onda kad se preko tih tema povezujem sa vršnjacima, ne mogu da, bar na trenutak, ne pomislim na plitkost i besmisao stvari koje me okupiraju, a kamoli da prođem bez pulsirajućeg bola u lobanji od gledanja u ekran.
Bez obzira, na sve, to je sredstvo komunikacije moje generacije i način na koji iskazujemo i delimo bliskost.
Često se desi da ovakav način “konzumacije” informacija i uživanja u istim bude po cenu našeg slobodnig vremena, vremena za rad, uspeh u školi, stvarnih socijalnih odnosa i mentalnog zdravlja.
Vrativši se u Beograd sprovela sam istu anketu sa mojim bliskim drugarima i dobila sledeće odgovore (napominjem da se radi o 15-godišnjacima):
Ana mi je rekla:
“Što se tiče problema današnje omladine, njih ima mnogo, ali jedan od većih je upravo naše mentalno stanje: depresija, anksioznost, asocijalnost, pritisak drugih ljudi na nas, kao što su na primer rodjitelji i nastavnici”
Boris dodaje:
“Problemi omladine – neadekvatne prilike, neučestvovanje u društvu, manjak perspektive ostanka u zemlji”
Kaća se priključila:
“Današnja omladina ima probleme sa poštovanjem drugih ljudi, bilo da su to ljudi od autoriteta, pogotovu druge kulture ili druge vere”
Mila na kraju:
“Problemi su normalan deo naših života. Iako nam nekada deluje da problemi dolaze sa godinama, to nije u potpunosti tačno. Kako godine idu rekla bih da mladi imaju sve više problema. Naravno za različite ljude postoje razne vrste problema, ali kao jedan od glavnih, ako ne i glavni problem navela bih nešto sa čime se sve više i više mladih suočava, mentalno zdravlje. Veliki broj današnje omladine dovodi sebe u stanje velike tuge i očaja- depresije. A čak i ako stanje nije toliko drastično mnogi se ne osećaju srećno kao što su se recimo naši vršnjaci osećali pre par decenija. To ne deluje tako davno, ali kada uzmemo u obzir koliko se svet promenio za tih par decenija, uzrok današnje nesreće će nam se pokazati. Uzrok je po meni preplavljenost tehnologijom. Naravno ne mislim na onu tehnologiju koja nam je neophodna za život, već mobilne telefone i pre svega društvene mreže. Vreme koje provodimo gledajući u naše telefone umesto da provodimo sa drugim ljudima je katastrofalno i vrlo zabrinjavajuće. Naša komunikacija, društvene sposobnosti, vreme, polako se gube i prerastaju u opsesiju koja ne vodi nigde.
Mogla bih da zaključim sledeće iz ugla pojedinaca moje male grupe vršnjaka:
Složili smo se šta su sve naši problemi ali ih i dalje ” ne damo nikom”. Znamo, a ne menjamo. Koji je sledeći korak, možete pročitati u nekom mom sledećem tekstu:-)
Posebno hvala mojim prijateljima na učešću u anketi:))
Piše Tijana Hil
Foto Tijana Hil