Kada smo bile u školi, uvek smo pravile čestitke za 8.mart za mame, bake i sestre, ali nam niko nije objasnio zašto to radimo, koja je svrha praznika, šta mi zapravo proslavljamo. Učimo o borbama, ratovima, kako su države izborile svoju nezavisnost, ali u tim knjigama nigde ne piše kako su žene to uspele, kako su izborile svoju nezavisnost i osnovna ljudska prava.
Ovaj praznik izgubio je svoju osnovu ideju i postao prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, posluživši kao zamena Majčinog dana i Dana zaljubljenih.
Međunarodni dan žena proistekao je iz radničkog pokreta. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku. Te iste žene osnovale su sindikat dva meseca kasnije. Protesti su trajali godinama, ostao je upamćen protest 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.
Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin.
Klara Cetkin, Roza Luksemburg, Ema Goldman, Aleksandra Kolotaj bile su samo neke koje su doprinele poboljšanju položaja žena. Ne treba ih zaboraviti, jer da nije bilo njih svet bi danas izgledao drugačije. Ne treba zaboraviti i žene koje to rade i danas. Sa modernim vremenom, dolazi i do pojave novih zahteva za poboljšanje položaja žena u društvu, ne samo onih osnovnih.
Iako se smatra da je veremenom praznik izgubio svoju društvenu, ideološku i kritičku oštricu, feminstkinje nastoje da baš na ovaj dan organizuju demonstracijame, predavanja i akcije, sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih i ljudskih prava.
Protesti na ovaj dan služe da nas podsete kako smo se izborile, ne dobile, pravo glasa i kolika je, zapravo, žrtva podneta. Veliki broj žena bio je uhapšen i ubijen zbog ove pobune.
piše Nevena Miletić
Photo by Sinitta Leunen on Unsplash