Odavno me muči ova tema, zato što sam uvek bila žena koja nije pripadala nijednoj grupi, nisam ni tradicionalna, ali ni moderna.
Ovih godina se, više nego ikad, a moje je mišljenje zbog toga što je narod sve više gladan i nesrećan, promoviše povratak tradiciji i veri. Nekako kroz istoriju, čini mi se, uvek kad je bilo toliko teško da se nije nazirao kraj ni rešenje, Srbi su se okretali veri i pominjali nemanjićke korene. I protiv toga nemam baš ništa, ali bih volela da ovo pročitate do kraja.
Nisam vernica u tradicionalnom (ili varvarskom) smislu, te ne pratim običaje, ne postim, u crkvu idem kada želim, a ne kad se od mene očekuje i nikako ne kačim po društvenim mrežama različite verske pozdrave i objave. Ne zato što mi to smeta da vidim, već zato što mi je to pogrešno percipiranje vere, jer to ako ste okačili pozdrav da se Bog rodio ili javio, a tog dana ste ukrali, slagali, nekoga nepravedno optužili, zabranili, ukinuli, maltretirali, ismevali i sl., što je svakodnevica, e, to se onda po mom mišljenju ne računa ili bar ne bi trebalo da se računa. Bog bi mnogo više voleo da mu se javite tako što ćete biti solidarni i solidarne, moralni i moralne, emaptični i empatične.
Protiv tradicionalnih vrednosti isto, naravno, nemam ništa. Ipak, kao i po pitanju vere, i one se često nepravilno razumeju. Pa to kad prijavite da vas muž vara i tuče, to onda nije udaljavanje od nasilnika, već tradicionalno – rasturanje porodice, mogla je da zažmuri, šta će sada sama sa decom, raspuštenica, probisvet i sl.
Na fotografiji žene na društvenim mrežama jedne evropske organizacije koja je solidarna u istupanju protiv promovisanja silovatelja u medijima okačenoj juče, komentari su ovakvi: bolje da je otišla da kuva ručak, zašto iza nje stoji krst naopako, to je satanistički simbol, gde su feministkinje da se bore protiv organizovanja izbora za mis sveta među muškarcima i sl. O odličnoj fotografiji žene koja je srećna jer se bori za ono u šta veruje i što je sa svih aspekata gledanja jedino moralno ispravno, gotovo da nema reči. Suština nikog ne zanima. A vera u bolje sutra i nada da ovaj svet može biti bolji u svom ophođenju prema ženama, to je ta suština koja se na fotografiji vidi.
Tradicionalne vrednosti su ljubav, poštenje, saosećajnost, solidarnost. Mene je majka učila da nikog ne mrzim, da poštujem različitosti, da imam strpljenja i prema onima koji ga bezgranično iskušavaju, da su svi ljudi dobri i da im treba pomagati kad god i kako god si u mogućnosti. Dakle, iz ovog ugla gledano, ja sam tradicionalna devojka.
Moderne vrednosti nisu suprotne tradicionalnim, iako nam stalno to svi govore. Vrednosti su ostale iste, ljudi su se promenili.
Volite ljude bez obzira na njihove različitosti, pomozite nekom ili probajte da mu bar ne odmažete, delite ono što imate i budite zahvalni i zahvalne i možete sebe nazvati vernikom i vernicom, jer će se svim verama to vaše ponašanje dopasti. Bog će vam se onda javiti, ili vi njemu. Ne na fejsbuku ili instagramu, nego tamo gde se obično javlja kada vam je potreban.