Mladi iz osetljivih grupa, sa kojima smo ovih dana razgovarali da bismo na najbolji način pokušali da razumemo njihove potrebe i pokušali da pronađemo način da na njih odgovorimo, rekli su da je najveći njihov problem to što su usamljeni. Oni se međusobno druže, igraju košarku, stoni tenis ili vreme provode na društvenim mrežama, opet prvenstveno međusobno komunicirajući.
“Meni konkretno mnogo znači to što imamo teretanu, jer svoje slobodno vreme najčešće provodim tamo. Osim tih sportskih sadržaja u ovoj opštini ne možete baš naći nešto drugo gde kvalitetno možete da provodite vreme kad ne idete u školu. Uglavnom se momci bave sportom, igraju fudbal, košarku, treniraju karate i slično.”, kaže M.N.
U opštini Ćićevac mladi iz osetljivih grupa, osim udruženja Okular, kao mesto okupljanja najčešće pominju Dom kulture, upravo zbog toga što tamo ima stolova za stoni tenis, ali ga ne prepoznaju kao mesto gde mogu da odu u pozorište, pogledaju izložbu ili slično, zbog toga što nisu obavešteni o takvim aktivnostima, jer se ne kreću na mestima gde se ovi događaji promovišu.
“Potrebno je da nam neko kaže kada možemo da odemo u pozorište i da pogledamo predstavu i družimo se sa glumcima, jer bih ja to baš volela, a ne znam kada se to dešava.”, kaže M.M. Ona dodaje da takve informacije organizatori treba da proslede njima, odnosno njihovim porodicama direktno ili da jave udruženju Okular, gde dolaze često na radionice, kako bi znali kad mogu da pogledaju predstavu ili izložbu, jer im to mnogo nedostaje.
Pre par godina ovi mladi ljudi otišli su na druženje sa drugovima i drugaricama iz opštine Varvarin, koje je organizovalo udruženje Okular, i otuda nose najlepše utiske. Voleli bi da nastave druženje sa njima u Dnevnom boravku u Varvarinu ili u udruženju Okular. “Najviše su nam zanimljive radionice gde možemo zajedno nešto da pravimo, slične kao kreativne radionice što imamo ovde u Okularu, pa bismo mogli to zajedno da radimo sa mladima u Varvarinu, ako je to uopšte moguće”, poručuje V.M. “Ja bih volela da pričamo o ženskim pravima i feminizmu, to me najviše zanima, a bilo bi lepo i da crtamo, slikamo i da pišemo nešto zanimljivo. Mogli bismo zajedno da imamo i karaoke i da se takmičimo”, dodaje M.M.
Jedan od učesnika ide svake godine ide na priredbu povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i učestvuje u njenom realizovanju, a ove godine je nastupao i sa jednom recitacijom. “Nekada je dovoljno da se samo družimo i da nemamo nikakvu posebnu temu”, dodaje V.M.
Jedan od učesnika našeg istraživanja kaže da on misli da je najveći problem mladih sa nekom vrstom invaliditeta u našoj opštini taj što nemaju prilika za zaposlenje. “Niko nikada nije hteo sa mnom ni da priča o poslu, moglo bi da se organizuje nešto tako, da svi možemo da kažemo koju smo školu završili i kako možemo da se zaposlimo negde”, kaže S.K.
Mladi sa kojima smo razgovarali misle da u našoj opštini mnogo više treba organizovati humanitarne akcije, kao što je udruženje Okular u više navrata u prošlosti organizovalo. Jedan od njih je aktivista akcije “Čep za hendikep” i promoviše je svuda, a učestvuje i godinama u sakupljanju paketića za decu koja nemaju, koje sprovodi udruženje. “Ja bih voleo da opet poklanjamo na ulici ljudima koji doniraju neke poklone u znak pažnje i tako sakupljamo novac za bolesnu decu, kao što smo to nekada radili”, uključuje se u ovu temu idejom S.K.
Sve u svemu, mladima u riziku sa teritorije opštine Ćićevac nedostaje sve, od kulturnih sadržaja, preko zaposlenja, do zabavnih aktivnosti. Ipak, možemo zaključiti da im najviše nedostaje društvo i da se osećaju izopštenim od svojih vršnjaka i vršnjakinja.
U narednim mesecima očekuju nas akcije koje smo zajedno kreirali, a koje će ublažiti ili otkloniti neka od ovih nedostajanja.
Rad Okulara podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Foto: Okular