Kako se ove nedelje obeležava Međunarodni dan volontera, odlučili smo da pričamo o njima. Volontiranje je deo svačije istorije, počevši od klasičnog okupljanja i pomaganja ljudima u situacijama kada im je to najpotrebnije (poplava, požar, nekada, nažalost, i rat, pa i pandemija).
Nekada nismo svesni koliko volonteri i volonterke čine važnu ulogu u našem društvu. Oni i one nesebično pružaju svoju ruku spasa svakome, koliko god svi mi različiti bili. Daju nam svoj najznačajniji resurs, odnosno svoje vreme i pažnju. I nikada ne traže ništa za uzvrat, osmeh im je dovoljan.
Zato smo razgovarali sa mladim volonterima o njihovim iskustvima. Svako od njih je u drugačijem životnom dobu počeo da volontira i na različitim aktivnostima.
Tako je Nemanja Stefanović svoju volontersku priču započeo pre 7 godina. “Molio sam nastavnika fizičkog koji nas je pozvao da postanemo volonteri na Evropskom prvenstvu u futsalu. Međutim, on je mene stavio na širi spisak volontera koji će možda biti zamene. Moji vršnjaci su odustali jer su mislili da svoje vreme mogu da provedu na kvalitetniji način, a ja sam bio presrećan što ću imati priliku da vidim šta je volontiranje”, kaže Nemanja. Smatra da je dete sporta i da mu je volontiranje sudbina. Shvatio je da su volontiranje i sport povezani, ali da gledaocima to izgleda kao da je nešto jednostavno, te je shvatio koliko je to ozbiljna organizacija. Zaljubio se u volontiranje. Za 7 godina volontiranja uspeo je da volontira na gotovo svim sportskim takmičenjima i da upozna mnogo ljudi. To je i jedan od razloga zašto je Nemanji volontiranje važno. “Jedan od glavnih motiva zašto sam dugo volonter i zašto sam nastavio jeste to što mi puno znači da upoznajem ljude, stičem kontakte i da pričam. Iako volontiranja ima u različitim oblastima, svaka oblast ima svoje čari, te sam uspeo da se zbližim sa ljudima koji imaju ista interesovanja kao ja i koji su slični meni.”, navodi Nemanja. On je kroz volontiranje upoznao više od hiljadu ljudi i sretao se sa ljudima koji nemaju ambiciju i motiv da nastave da se bave volontiranjem, ali kaže da je taj broj ljudi jako mali. Kroz volontiranje je uspeo da stekne nove prijatelje i saradnike, ali i da kroz različite aktivnosti upozna druge ljude sa Srbijom i našom kulturom.
“Bilo bi dobro da u školama postoje sekcije za volontiranje jer su volonteri jako značajni. Nekada su ljudi skloni osudi, a nisu dopustili sebi da se upuste i upoznaju volonterizam”, Nemanja te zove da postaneš volonter.
Jana Ćirić se sa volontiranjem susrela sa svojih osam godina kroz program “Promocija humanih vrednosti” koji sprovodi Crveni krst Srbije. Tada je odlučila da se priključi programu u svojoj Ivanjici i postane, kako kaže, važna društvu. “Volontiranje je društveno korisno, ali pored toga mi je jako važno to što meni prija osećaj da sam nekome baš ja pomogla i da je neko meni zahvalan, koliko god to sebično zvučalo” – ističe Jana. Ona kaže i da kroz volontiranje stičeš samopouzdanje i komunikacijske veštine, osećaj bitnosti, iskustva i znanja koja ne možeš da stekneš nigde drugde, ali i određene satisfakcije i povlastice u društvu. “Jako je bitno da si viđen, da te vršnjaci vide i upoznaju, jer samo tako možeš mlade da pozoveš da postanu volonteri. Veruj mi, oseti se želja za boljim sutra!”, poručuje Jana.
Kao i Jana, Bogdan Jašović započeo je svoju priču volontiranja u Crvenom krstu, kroz program podmlatka Crvenog krsta. “Krenuo sam sa radionicama i aktivnostima gde se upoznajem sa Crvenim krstom i vrednostima za koje se Crveni krst zalaže. Bilo mi je jako zanimljivo da budem učesnik, ali sam mogao i da na taj način provedem vreme sa svojim vršnjacima. Uključivali su nas u sve aktivnosti, bilo je jako interesantno. Sa srednjom su krenule ozbiljnije stvari i aktivnosti, ozbiljniji programi. Tada sam se upoznao sa vršnjačkom edukacijom, programom prve pomoći, dobrovoljnog davanja krvi, promocije humanih vrednosti, obezbeđivanjem događaja, seminara na nacionalnom nivou, gde sam unapređivao svoje veštine.”, priča nam Bogdan. On kaže da nije mnogo razmišljao o volontiranju i zašto mu je važno, svakako da jeste stekao nove veštine, ali mu je volontiranje bilo prostor gde može da istražuje sebe i radi na sebi. “Volontiranje je bilo tu u mom procesu odrastanja. Crveni krst mi je bio druga kuća, nekada i prva. Pomoglo mi je da svoje probleme, od kojih sam nekada bežao, rešim i pomognem sebi”, kaže Bogdan. Kako bismo upoznali svoju sredinu, sebe, okolinu i zajednicu, jako je važno da volontiramo. Bogdan je trenutno u procesu treninga za delovanje u ekstremnim zimskim uslovima i spasilaštvu na planinama. Takođe, Bogdan radi u Crvenom krstu Kraljevo i pravi je primer mladog volontera kome je volontiranje doprinelo i zaposlenju. “Ne mora svaki naš rad da bude plaćen i nije gubljenje vremena volontirati. Svako od nas bar na nedeljnom nivou može odvojiti sat vremena da pomogne nekome i da se bavi dobrotvornim radom. Svima su potrebni volonteri. U Crvenom krstu volonteri nisu amateri, obučeni su, iskusni, ambiciozni, empatični i svoj posao izuzetno profesionalno rade.”, zaključuje Bogdan.
Dunja Pavlović studentkinja je Pravnog fakulteta u Beogradu. Ona smatra da je volontiranje divna aktivnost koja ujedno pokreće, stvara promene na bolje i doprinosi društvu. Prvi put se susrela sa volontiranjem u srednjoj školi kada je edukovala mlade o prevenciji trgovine ljudima. Organizovala je različite humanitarne akcije u Kragujevcu, kao što su humanitarni koncerti i prikupljanje i priprema poklona za decu koja su u bolnici. Dunja je istakla da joj je jedna od najznačajnih volonterskih aktivnosti bio odlazak u SAD gde je pomagala beskućnicima. “Humanost u nama je temelj za doprinošenje društvu”, kaže Dunja.
Mihailo Mitić se sa volontiranjem susreo u svom petom razredu osnovne škole kada je postao mladi ambasador kulture u Nišu. Jedna od prvih volonterskih aktivnosti bila mu je istraživanje o kulturnim događajima u Nišu. “Tada, kada si još dete, nije ti baš lako da uđeš u odeljenje i ispričaš bitne informacije o događajima koji se dešavaju u Nišu. Pored ličnog zadovoljstva, razvio sam i veštine, pomogao zajednici i okruženju. Važno je uključiti zajednicu kako bismo dostigli neku promenu i pomogli nekome, ali i nama.”, kaže Mihailo. Za Mihaila je jako važan momenat lične satisfakcije koja mu unosi pozitivnu energiju i koja mu predstavlja motiv da nastavi dalje i pomaže svojoj lokalnoj zajednici. Nakon svih tih godina volontiranja, nikada mu nije palo na pamet da razmišlja o novcu i da li finansijski ima dobit. Ali, neki ljudi su ga prepoznali i na par mesta mu ponudili posao zbog svih veština koje je stekao volontiranjem.
Isidora Martać krenula je da volontira sa svojih 14 godina u Kancelariji za mlade u Raški. Iako je krenula sa podelom lifleta po gradu, razvijala je sebe i svoje stavove, upoznavala razne ljude, postala je tolerantnija i više ceni vreme. “Lepo je kada se osetiš kao da pripadaš svojoj zajednici i smatram da se na taj način razvija naša ličnost. Mi, volonteri, pomažemo, delimo mišljenja, razvijamo zajednicu, ali pre svega volimo!”, zaključuje Isidora.
Stefan Stošić krenuo je da volontira sa 17 godina u organizaciji “Prijatelji dece Srbije”. Profesorka građanskog vaspitanja je njegove vršnjake motivisala i informisala o različitim prilikama za volontiranje. “Volontiram jer mi to daje priliku da ja radim nešto što volim i da uključivanjem i pomaganjem svojoj zajednici širim svoje vidike, tuđe vidike, poznanstva. Socijalni kapital je bitniji od svega drugog. To što drugi misle da ti džabe daješ sebe nije tačno.Volontiranje se isplati više od bilo kog posla”, kaže Stefan. Kao i ostali, Stefan smatra da nikog ne možeš da nateraš da postane volonter, nego da bi trebalo da budeš viđen i da pričaš o svojim iskustvima kako bi motivisao ostale.
Mina Raičević se susrela sa volontiranjem u školi kada je Crveni krst u Ćićevcu predstavljao svoje programe za podmladak. Mina smatra da jedna od najznačajnijih uloga volontera jeste da inspiriše i motiviše zajednicu kako bismo svi zajedno kreirali svet i pomagali jedni drugima. “Jako je teško pozvati mlade da postanu volonteri, potrebno je često informisati ih i motivisati. Ali, pored toga, bitno je da im se naglasi da oni volontiranjem nikada ne mogu ništa da izgube, samo da dobiju”, zaključuje Mina.
Okular ekipa te zove da postaneš volonter u svojoj zajednici i VOLIŠ druge!
Rad Okulara podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Foto: privatna arhiva, ustupljena za potrebe članka