Jedan od najvećih problema mladih u ruralnim sredinama u Srbiji je nezaposlenost, pokazalo je istraživanje udruženja Okular u 5 ruralih opština u Srbiji – Ćićevac, Ražanj, Paraćin, Varvarin i Lapovo. Više od dve trećine mladih koji su popunili istraživanje smatra da mladi odlaze iz malih mesta u Srbiji zbog toga što nemaju prilike da se zaposle shodno obrazovanju koje su stekli, ali i nepotizmu prilikom zapošljavanja koji je tradicionalno prisutan u javnom sektoru.
„Smatram da u mestu gde ja živim generalni problem za sve mlade je taj što nema mesta za zapošljavanje i zbog toga su mladi uglavnom prinuđeni da idu negde drugde, da traže bolje uslove u nekim drugim većim gradovima i drugim državama, jer kod nas je toliko mala zastupljenost različitih mesta za zapošljavanje, da mladi nemaju mogućnost da se zaposle na mestima koja bi njima odgovarala s obzirom na školovanje ili stručnu spremnost koju imaju“ – kaže Katarina Janev, mlada buduća pravnica iz Ćićevca.
U većim sredinama, kao što je grad Niš, problema ima mnogo, ali su malo drugačiji.
Lazar Petrović, osnivač studentske organizacije MAT, za naš portal kaže da je toliko mnogo različitih briga, kojima su okupirani mladi u Srbiji, da mu je teško da bilo koju izdvoji. „Ipak, ukoliko bi trebalo nešto izdvojiti, postoji jedan problem koji opterećuje čitav grad i čitavu državu, a to je korupcija. Kada kažem korupcija, ja tu mislim na mnogo realne životne stvari, ne mislim samo na mito i povlastice, već i na osnovne životne potrebe. Mladi su često počinioci koruptivnih dela, kada, na primer, uđu u autobus i ne kupe kartu ili kada na neki nedozvoljeni način pokušaju da na ispitu dobiju neki poen koji nisu zaslužili. Ipak, to su mali problemi, u odnosu na probleme sa korupcijom koji dominiraju u državi.“ – ističe Petrović za naš portal.
Petra Stanković, mlada članica udruženja Ad fines cultus iz Kuršumlije, tvrdi da u Kuršumliji ima mnogo mladih ljudi, ali, po njihovom istraživanju o stavovima i potrebama mladih na teritoriji te opštine, može se zaključiti da je mladima u Kuršumliji potrebno više zabave, kulturnih i edukativnih sadržaja. „Mi u udruženju radimo na tome da napravimo što više zabavnih sadržaja za mlade, pa smo pokrenuli bioskop u našem gradu, koji nije bio u funkciji 15 godina, a sve zbog toga što su nam mnogi naši vršnjaci rekli da nikada u svom životu nisu posetili bioskopsku projekciju“ – kaže Petra.
Mladi imaju mnogo ideja kako ove probleme rešiti, voljni su da sarađuju i pomognu državi, donosiocima odluka na svim nivoima, ali i svojim predstavnicima u različitim telima.
„Ono što je veoma bitno je to da nas predstavnici mladih čuju mlade koje predstavljaju, da shvate šta su njihovi problemi i da nakon toga izrade jasne planove i strategije kako se ti problemi mogu rešiti u odnosu na uslove i prioritete. Predstavnici mladih su zbog svoje stručnosti postavljeni na ta mesta i imaju dužnost i odgovornost da reprezentuju sve mlade i rade na rešavanju njihovih problema, oni su prvi među jednakima. Mladi mogu da utiču na rešavanje tih problema tako što će prvo shvatiti da imaju moć, da se radi o njima, da u jednom tranzicionom društvu, kakvo je Srbija, ne postoje jasno utvrđena pravila, iako su ona napisana na papiru. Institucije i neki drugi pojedinci neće se zalagati za njih, već oni sami treba da se izbore za svoja prava u granicama ustava, zakona i demokratije. Mladi treba da shvate koliko su važni sebi, svojim vršnjacima i svom gradu, jer njihov grad nema nekog drugog boljeg od njih i zbog toga treba da se pozabave svojim obrazovanjem i usavršavanjem, a onda i kreiranjem i implementiranjem ideja za pomoć sebi i drugima, tako što će zagovarati različite inicijative, koje će za cilj imati kontrolu i korektiv vlasti i tela koja reprezentuju mlade. Mora se krenuti od malih promena, koje će vremenom postati vidljive i velike.“ – poručuje Lazar Petrović. „Ono što bih još poručio mladima jeste to da, ukoliko žele da nešto pokrenu i učine, uvek će postojati mnogo parametara i kriterijuma koji nisu ispunjeni. Biće premišljanja da sada nije pravo vreme da se nešto započne, da se krene u neku borbu i ostvarenje cilja, ali tvrdim da će takva situacija biti uvek i zbog toga ne treba časiti časa, već treba u svakom momentu, kada osete neku energiju i kada ima minimum pozitivnih okolnosti, preduzeti određenu akciju. Treba se zalagati za demokratiju, za evropske vrednosti i vrednosti modernih država i doprineti Srbiji i svojoj lokalnoj zajednici. Mladi treba da se udružuju, da stvaraju neformalne grupe, organizacije, udruženja, bilo kakva mesta gde mogu da dele ideje, da putuju, da se uključuju u aspekte neformalnog obrazovanja, jer će im to biti ulaznica za poštovanje i kredibilitet kod donosioca odluka.“ – zaključuje Lazar.
„Mladi treba da znaju da nisu sami i da imaju kome da se obrate, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazili. Ne razmišljajte da ste samo vi u problemu, sigurno ima još neko problem sličan vašem i hajde da se udružimo da bismo taj problem rešili zajedno. Hajde da pokrenemo neku akciju, da se svi zajedno obratimo lokalnoj samoupravi, preduzetnicima iz lokalne sredine ili poslodavcima, da vide da ima mladih ljudi koji žele da rade, postoje mlade osobe koje žele da ostanu tu i da stvaraju porodicu u mestu odakle su, ali treba im pružiti mogućnost.“ – kaže Katarina Janev.
Zajedničkim delanjem mladih, ali i preko partnerstava organizacija mladih i za mlade, bez obzira da li su u civilnom ili javnom sektoru, može se zagovarati i zajedno stvarati bolje društvo u državi Srbiji u kojem svaka mlada osoba ima jednake mogućnosti da ostvari svoj pun potencijal. Motivisani mladi ljudi koji poznaju probleme svojih vršnjaka i vršnjakinja mogu da promene sve što požele.
Rad Okulara podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Foto: Okular
