,,Žensko dete – tuđa kuća”, oduvek je u našem narodu važila ova izreka, pa je samim tim nastala i praksa da žena uzima suprugovo prezime kada stupe u brak.
Član 348. stav 1. Porodičnog zakona glasi : Supružnici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih:
1. zadrži svoje prezime;
2. umesto svog uzme prezime drugog supružnika;
3. svom prezimenu doda prezime drugog supružnika, odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime.
Pa, zašto se onda tolika buka diže kada žena odluči da svom prezimenu doda suprugovo ili zadrži svoje prezime? Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan, a to je da se kod nas žena oduvek smatrala objektom koji, jelte, nekome pripada – kada se rodi pripada ocu, a kada se uda pripada mužu. Ali, zašto žena mora bilo kome da pripada? Ako smo rođene sa jednim prezimenom i ceo svoj život gradile, stvarale određene uspehe ili prosto želimo da celog života ostanemo sa istim imenom i prezimenom, zašto nam se ta prava osporavaju? Mali broj žena se ipak odluči da zadrži svoje prezime i tako nailazi na osude, kako porodice, tako i okoline. Većina tih ljudi koji nađu za shodno da osuđuju nečiju odluku, kao opravdanje govore da se ,,to tako radi oduvek “ i ,, što si se onda udavala ako nećeš da promeniš prezime? “ .
Ako ja želim da nosim svoje rođeno prezime do kraja života (znači i pri stupanju u brak) , kome to tačno treba da predstavlja problem? Ukoliko smo moj partner i ja zajednički doneli odluku o tome, znači da smo oboje saglasni i tu bi trebalo da prestanu svi ,,dobronamerni saveti” i ,,ja samo kažem” momenti. Kad god sam započela ovu temu, dobila sam odgovor da time što uzimam suprugovo prezime iskazujem mu poštovanje. A gde je tu poštovanje prema meni? Zar nismo svi jednaki? Zašto onda nije praksa da muž prilikom stupanja u brak uzima ženino prezime kako bi joj iskazao poštovanje?
Brak ne označava pripadnost određenoj osobi. Brak je zajednica života dvoje ljudi koji se m e đ u s o b n o vole i podržavaju, zato mu tako treba i pristupiti u svakom njegovom segmentu.
Zato, drage dame, budite svoje i slobodne da samostalno donesete odluku o svom identitetu. Volite sebe, pre svega, i slušajte svoje srce. Ne dozvolite da vam neko nameće šta biste i kako bi trebalo uraditi. Prvo morate poštovati sebe ako želite da vas drugi poštuju.
Nije brak samo jedan papir i nije prezime samo promena dokumenata, to je jedan od najvažnijih koraka u životu, pa zato hodajte kako vi mislite da treba.
Katarina Janev
Rad Okulara podržava Rekonstrukcija ženski fond.