Koliko puta vas je neko pitao kako se osećate i vi ste uvežbano odgovorili ,,Dobro sam’’’, a niste bili nimalo dobro?
Kada vas boli neki deo tela, nikada ne biste rekli da ste dobro, da vas ništa ne boli, već biste naveli sta vas boli i šta je uzrok tome. Fizičko i mentalno zdravlje su podjednako značajni i treba pričati o njima u istoj meri.
Danas je 10. oktobar – Svetski dan mentalnog zdravlja, koji služi kako bi nas upravo to podsetio. Kako bismo se okrenuli i pogledali koliko je ljudi izvršilo samoubistvo, koliko njih je otkrilo da boluje od mentalnih bolesti, koliko ljudi boluje od nekog oboljenja, a da to i ne zna. Procenjuje se da više od četvrtine stanovništva širom sveta tokom svog života ima ili je imalo neki oblik mentalnog poremećaja ili poremećaj ponašanja. Prema podacima SZO 12% svetske populacije ima neki mentalni problem, a 450 miliona ljudi u svetu ima potrebu za određenim uslugama radi poboljšanja mentalnog zdravlja.
O mentalnim bolestima treba pričati, postoji veliiki broj ljudi koji to jednostavno ne razume i ne može da shvati. Dosta ljudi prolazi kroz težak period, ima problema, a ne zna uzrok toga , zato što nisu svesni šta se događa sa njima.
Veliki broj tinejdžera pati od depresije, ima problema sa stalnim osećanjima tuge, sucidnim mislima, potištenosti, stalnog umora, problema sa koncentracijom. Ukoliko roditelji nisu upućeni ili ne priznaju mentalne bolesti pod izgovorom ,,Toga nije bilo u moje vreme ‘’, mogu samo pogoršati stanje u kojem se njihovo dete nalazi. Vršenje pritiska kako je dete lenjo, kako ne prati u školi, ostaje budno do kasno, ne pomaže.
U 21. veku najučestalije mentalne bolesti su ankcioznost, depresija, alkoholizam, narkomanija, poremećaji u ishrani. Statistike govore da su u 90 – 95% obolelih žene, pri čemu 80% čine adolescenti i mlade odrasle osobe
obolele od poremećaja u ishrani. Zbog standarda o tome kako treba da izgledaju, koji se većinom dobija preko društvenih mreža, tinejdžeri počinju da preskaču obrok, izbegavaju grickalice, počinju sa prekomernim vežbanjem. Komentar okoline i društva kako su previše debeli ili previše mršavi, kako treba da se zategnu ili nabace mišiće, u njihovom najosetljivijem periodu, pubertetu, može dovesti do lošeg odnosa sa hranom i do neracionalnog viđenja svog tela.
Imati depresiju i ankcioznost je isti osećaj kao i biti uplašen i umoran u isto vreme. Strah od neuspeha postoji,
ali ne postoji želja za radom. Želeti prijatelje, ali mrzeti biti u društvu, želeti biti sam, ali ne i usamljen, sve je to potpuno normalno.
Pitaj kako je i sačekaj i saslušaj odgovor.
Tekst nastao u projektu “Podižem glas” koji sprovodi Okular, a podržava Rekonstrukcija ženski fond.
Photo by Sydney Sims on Unsplash