Nikola Kričak, mladi harmonikaš, ima samo 11 godina, iz Trabunja je kod Blaca, osvojio je mnogo nagrada do sada, a posebno mu je značajno četvrto mesto na Internacionalnom otvorenom trofeju u sklopu Svetskog trofeja za harmoniku, koji je održan u gradu Loule u Portugalu pre 3 godine. Nikola je učenik petog razreda Muzičke škole „Kornelije Stanković“ u Blacu, a pohađa i Osnovnu školu “Stojan Novaković” u Blacu.
Prvo mesto na ovom prestižnom takmičenju svetskih razmera održanom u Portugalu osvojila je Rusija, drugo Kina, treće opet predstavnik Rusije, a Srbija i Nikola Kričak bili su četvrti.
“Harmoniku sam počeo da sviram sasvim slučajno. Moj tata je šumar, tako da ide svuda da oprema kamione i traktore sa drvima. Jedne letnje večeri smo ja, moja majka i tata otišli kod jednog čoveka koji je imao tri deteta. Najmlađe dete je imalo harmoniku igračku. Meni se to svidelo i hteo sam da mi mama i tata nabave harmoniku. Oni me nisu shvatili ozbiljno, jer su mislili da ću je zaboraviti posle dva do tri dana, kao i svaku drugu igračku. Posle nekoliko nedelja su mi nabavili crvenu, klavirnu harmoniku. Prva dva dana sam samo prolazio pored nje i gledao je. Čim sam je uzeo da sviram, majka je primetila da to ima nekog smisla. I onda su me upisali u muzičku školu u Blacu” – kaže Nikola.
Njegovo prvo takmičanje održalo se u Aleksincu. Taj osećaj pre nastupa se Nikola može opisati. Kada je siguran u sebe, trema je minimalna, a kada je nesiguran i kada nije lepo navežbao, trema je veća. Ali, trema uvek postoji. Nikolina najvažnija takmičenja su: takmičenje u Knjaževcu, na kome je bio laureat, takmičenje u Tivtu, na kome mu je Frederik Dešamp dao pozivnicu na takmučenje u Portugaliji i, naravno, takmičenje u Portugaliji, gde je bio na 4. mestu u svetu.
Uspeh nije slučajan, jer Nikola svaki dan vežba harmoniku. U školi svira klasičnu muziku, a za svoju dušu zna da zasvira i nešto drugo. Želi da sutradan živi od harmonike i da se bavi poslom koji će mnogo voleti.
“Kada sam osvojio četvrto mesto, jedan deo drugara mi je čestitao, a veliki broj ponižavao i vređao. U početku me je to jako pogađalo. A sada na negativne komentare raznih ljudi uopšte ne reagujem. Za mene sviranje harmonike znači veliko olakšanje. Odnosno, ja već sada imam posao kojim ću se baviti celog života i od koga ću uspeti da preživim i steći odlične uslove za život.” – Nikola skreće pažnju na vršnjačko nasilje koje je doživljavao, ali ga je i uspešno prebrodio i ostao istrajan u svom pozivu.
piše Sara Aksić