Aleksinački letnji festival podiže atmosferu u gradu

S obzirom da je Aleksinac mali grad, smešten na jugu Srbije, ne postoji puno mesta koje mogu pružiti dobar ugođaj i zadovoljstvo, pogotovu mladima. Sve je vrlo jednolično, samim tim i dosadno, pa posle nekog vremena jednostavno poželiš da samo sediš kod kuće. Jedino što je jako izraženo i dobro razvijeno je sport – puno solidno uređenih terena koji su uglavnom puni dece koja tu pronalaze svoje drugare i sa kojih nose najviše uspomena. Postoje određene radionice koje se bave slikanjem, muzikom i ostalim zanimljivim stvarima, ali smatram da to jednostavno nije dovoljno za potpuni doživljaj.

Kabare Gorana Sultanovića na ALEF-u

Međutim, da sve ne bi bilo tako crno, postoje i aktivnosti koje barem na kratko unose život mlađoj populaciji ovog mestašca. ALEF (Aleksinački letnji festival), koji se održava u poslednjih par godina, pruža dva meseca fenomenalnog sadržaja. Festival je koncipiran tako da zadovolji sve uzraste, ali je pre svega okrenut najmlađima. Program sadrži razne predstave, koncerte, animirane filmove, zanimljive dokumentarce koji drže pažnju i iz kojih može mnogo da se nauči, ali uz koje može i dobro da se provede. Održava se u junu i julu, kada deca polako završavaju sa školskim obavezama i lepo vreme mogu da iskoriste na kvalitetan način.

Posebna draž ovog festivala je što se održava na otvorenom prostoru. To su uglavnom dvorište Zavičajnog muzeja u Aleksincu, plato ispred Doma kulture i amfiteatar ispred biblioteke „Vuk Karadžić“. Objekti Doma kulture i biblioteka nalaze se jedan pored drugog, u samom centru grada, pa je slika svake večeri u tom delu grada vrlo živahna i radosna. Prelep je osećaj prošetati gradom i u večernjim časovima videti prelep prizor najmlađih koji sa uživanjem gledaju neku predstavu, graju dece koja su srećna i koja svojom igrom i bezbrižnošću na neki način daju malo duha ovom previše melanholičnom gradu. U ta dva meseca grad oživi, preskoči se generacijski jaz i svi uživaju u čarima prelepe muzike, zanimljivih predstava i šarmantnih animiranih filmova. Osećaj koji vlada ulicama je onaj pravi letnji, sve je razdragano i veselo, vrlo poetično i nestvarno.

Nažalost, kada se festival završi, sve se vraća na staro, ljudi se vrate svojim uobičajenim ritmom koji je setan i jednoličan, ništa se novo ne dešava, a tako sve dok ponovo ne dođe jun koji kao proleće sve probudi i oživi. I tako u krug. Nadam se da će se nešto uskoro promeniti, da će postojati slični festivali koji će iz ljudi izvući vedrinu koja čuči i samo čeka priliku da iskoči iz sivila ustaljene atmosfere.

piše Đorđe Petrović