Kneževa vodenica nalazi se na krajnjem uglu nekadašnje granice varošice, što je čine s juga Kalenićka reka i sa zapada Stari drum. Dokumentaciju vodenice čuva jedan od šest njenih vlasnika.
Najstariji dokument je iz 1813. godine, pa se može tvrditi da je vrlo stara. U tom dokumentu stoji da je “mirnjaje praviteljstvo” oduzelo jednu vodenicu od tri kamena na Reci bačinskoj kao dobro “kome se saibija nije znao”. Međutim, pojavila se Malića kaduna, Mustafa-agina ćerka i svojim dokazima-hudžetima, tapijama i svedoubama, pokazala da je vodenica njena. Kadija jagodinski Elesid Ahmed joj je meseca džima-tel-evela godine 1813. podanicu povratio, pred svedocima, sve Turcima – Omer agom Čučukovićem, Ahmed-agom Halilovićem, Alijom Bašićem, Ibrahim agom Alićem i Hasanom spahijom.
Već 1815. godine, 13. dana meseca muharema, vojvoda jagodinski Mustafa-aga izdao je tapiju Spasoju Obradoviću iz Bačine da ima pravo na polovinu vodenice. Godine 1819. jagodinski vojvoda i i Paun izdao je tapiju Mileti Radojkoviću. Spahijsku polovinu vodenice knez Mileta je kupio za dve hiljade i dvesta groša. To je bilo 21. dana meseca džima tel-evela, a novac su primile ćerka poznatog jagodinskog bajramdara Zulfikara Umiha i žena već preminulog Mustafa-age, takođe iz Jagodine, i njena ćerka Malića.
Vodenica je kasnije postala isključivo vlasništvo kneza Milete, a od njega ju je kupio Stojan Vesić, pridošlica iz najjužnijih delova stare Srbije, o čemu postoji samo priča. Međutim, iz dokumenata koje smo imali priliku da pogledamo, kao i iz saznanja do kojih smo kasnije došli, konačno proizlazi sledeće: Malići kaduni natrag je vraćena polovina vodenice, a vojvoda jagodinski Mustafa polovinu vodenice je dosudio Spasoju Obradoviću iz Bačine. Spasoje Obradović je bio dužan da opravke vodenice obavlja sam.
Knez Miloš Obrenović doneo je presudu po kojoj Spasoje ima pravo na svoju polovinu vodenice, odnosno da ima pravo na polovinu prihoda od te vodenice a da je dužan da drugu polovinu prihoda redovno predaje buli preminulog vlasnika. Polovinu vodenice je knez Mileta Radojković kupio do Umihe i Maliće za 2200 groša.
Gornji navod potvrdio je i Miloš Obrenović, u Kragujevcu. Spasoje Obradović je u Bačini Mileti Radojkoviću izdao tapiju godine. Na svoju polovinu vodenice koju je Mileti prodao za hiljadu groša, pedeset brava ovaca (7. avgusta 1824 godine) i na margini Hučeta od 1815. godine stoji: “vlasnik (Miletin sin) predaje 6 komada kopija (tapija) prenosi na Stojana Vesića, težaka iz Varvarina, pošto mu vodenicu prodao”. O tvrdnji iz marginalnog, dopisanog dela, kako tvrdi Tihomir Vesić, postoji dokumenat izdat od varvarinskog suda, koji je pak potvrđen od suda u Jagodini.
Danas je vodenica u lošem stanju i kada je pogledate, nikada ne biste rekli da ima ovako burnu istoriju. U nadi da će Turistička organizacija našega kraja prepoznati značaj ovako zanimljivih istorijskih priča i dati predlog da se vodenica renovira, napravili smo i ovu priču, koju nemate gde da pročitate.
piše Magdalena Milić