Rat je jedna tamna i kobna senka koja u ljudima budi ono najgore. Ona se hrani strahom i nemoći, načinivši od ljudi čudovišta. I dan danas plaćamo ceh koji je ostavlja za sobom. Ipak, nekada u trenucima kada nam dođe da samo zažmurimo sklupčani u nekom kutku dok senka rata tumara našim krajem, nađu se oni koji skupe dovoljno hrabrosti da joj se suprotstave.
Jedan od njih je upravo Kosta Vojinoivić, potporučnik srpske vojske i vođa Topličkog ustanka u okupiranoj Srbiji 1917. godine. On nije grabio za teritorijama, jer je smatrao da zemlja u kojoj će mu unuci odrastati ne treba da bude natopljena krvlju. Bio je borac i branilac. Sve što je hteo je da zaštiti svoj narod i podari im mesto po suncem. To su kvaliteti koji su ga učinili pravim vođom.
Sloboda je varljiva, lako ju je izgubiti ali teško ponovo povratiti. Ipak, to je nešto za šta je vredno boriti se. Narodu je bio potreban heroj tako da je on to postao. Bio je spreman na svakojake rizike da ih oslobodi okova.
Motivisao je i druge ljude da pronađu nešto hrabrosti u sebi i suprotstave se osvajačima. Formirao je četu koja će biti bedem Toplice, njen oklop.
Tako su 26. februara ustanici oslobodili Kuršumliju. Dva dana kasnije Kosta Vojnović naređuje da se digne Toplica – 2. marta 1917. oslobođeno je Prokuplje. Pet dana kasnije oslobođeno je i Blace od Austrougara. Krajem februara i početkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju između reke Rasine, Kopaonika, Južne Morave i Đunisa.
Kako je vreme prolazilo, neprijatelj je ojačao upuštajući se u prljavu igru. Bugari su sprovodili teror nad stanovništvom i porodicama boraca, istovremeno nudeći povoljne uslove onima koji se predaju i nagrade onima koji sarađuju. Neki od četnika prešli su na bugarsku stranu i predvodili protivčete u gonjenju Vojinovića, koji je u okršaju ranjen, ali 18. septembra Vojinović je poslao svoje četovođe Kostu Vučkovića i Milivoja Raičevića da nabave hranu. Međutim, oni su se predali Bugarima, kao i neki drugi. Ne samo što su odali veze, jatake i puteve, nego su osvanuli na čelu bugarskih poternih odeljenja.
Lažan prijatelj je gori od neprijatelja. Dok se sa neprijateljem boriš lice u lice, lažan prijatelj te napadne s leđa. Lojalnost je veoma skupa. Kostu Vojinovića je ona koštala života. Kada su Bugarski odredi opkolili Vujinovića i njegovu preostalu četu, on je cenu svoje lojalnosti platio životom. Bio je odan svojoj zemlji do poslednjeg daha i ubio se kako ne bi pao u ruke neprijatelja. To samo govori o tome koliko je njegova vera bila jaka.
Kosta Vojinović je svojim delima ušao u u istoriju tako da i dan danas njegov lik živi sa nama dajući nam nadu da će uvek biti bedema koji će štititi naš kraj od bilo kakvih nedaća.
piše Jovana Konatarević