Vrlo je važno poznanstvo novih kultura i običaja. Jedan u nizu je romska slava, pored Đurđevdana – Bibijaka. Ime je dobila po tetki Bibiji o kojoj kruže razne lepe legende. Slavi se kao zaštitnica dece, jer je po predanju najpre lečila bolesnu decu.
Legenda kaže da je živela početkom 19. veka. Jedne hladne večeri, nije imala gde da se skloni pa je zakucala na vrata siromašne porodice. Deca iz te kuće bolovala su od kolere, a ona je kao zahvalnost njima pružila čudo, odnosno izlečenje. Zbog toga se Bibija smatra jednim velikim ženskim božanstvom.
Kao i svake godine, tradicionalno je obeležen ovaj praznik u Smederevskoj Palanci, u čak 9 romskih naselja. Tradicija nalaže porodično okupljanje pored svetog drveta odnosno uličnog zapisa, koje se ukrašava cvećem i pod kojim se pale sveće za zdravlje porodica. Ceo događaj ispraćen je dolaskom lokalnog sveštenika i sečenjem kolača, dok glavnu ulogu preuzima domaćin slave koji se bira svake za prestupnu godinu. Priče koje su nam naši stari pričali i prenosili sa kolena na koleno kazuju da starica živi među gorama, daleko u šumama, ona lebdi nad zemljom, njen lik zrači i sija kao zlato, i da je tiha dok se noću šunja u čerge i siromašne domove, sa namerom da izleči bolesnu decu.
U romskom naselju u Smederevskoj Palamci u Kajmakčalanskoj ulici obeležen je praznik u toku sunčanog i lepog dana, uz osmehe dece, radost, uzajamnu ljubav, porodičnu toplinu usklike ” Bibijako sastipe” što znači u “zdravlje Bibiji”, igru i pesmu po čemu su i prepoznatljivi.
Najvažnije je svakog 25. marta da se svi lepo provedu, ostanu zajedno, obeleže i odaju počast svetiteljki i ostave uspomene i amanet narednim generacijama. Dan se završio uz pesmu, ispraćaj gostiju, odlazak domaćina i svako u svoj dom, čekajući narednu godinu.
piše Nikolina Stanković