U okviru projekta Girl power udruženja „Okular“ osnovana je grupa „Jasno kažemo NE!“. Grupu čine tri devojke – Nevena Marković, Aleksandra Paunović i Sanja Ivanović. Iako smo potpuno različite, odlično sarađujemo i imamo zajednički cilj i težimo da uspemo u njegovom ostvarivanju. Bavimo se vršnjačkim nasiljem kao i nasiljem uopšte, diskriminacijom, feminizmom, trgovinom ljudima… Ovo je nešto ukratko o nama i našim ciljevima.
Nevena Marković studentkinja je Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, departman za psihologiju. Živi u Stalaću.
„U volonterskim vodama ne plivam dugo, ali to činim srčano. Volontiram zato što volim timski rad i zato što imam osećaj da mogu da budem deo nečega što pokreće promene i svet na bolje. Feminizam je za mene društveno shvatanje koje pomaže ženama da pronađu i same definišu svoju ulogu u društvu, kako bi time odbacile ulogu i položaj koji im se nameće. Pitanje ljudskih prava je ono koje je u savremenom društvu, u kom živimo, odavno trebalo da bude razrešeno. S obzirom da ovo pitanje još stoji, na nama je da radimo na njemu.“ – kaže Nevena.
Aleksandra Paunović studentkinja je Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Živi u Ćićevcu.
„Još u osnovnoj školi sam bila zainteresovana za volonterizam i trudila se da učestvujem u svim vanškolskim aktivnostima. Oduvek su me zanimale aktivnosti koje su se bazirale na pravima deteta ali i na zaštiti bezbednosti dece. Kao osoba koja živi u ruralnoj sredini primetila sam da se na žene/devojke gleda drugačije i da se one rađaju da budu „sluškinje“ svojim očevima/braći/muževima. Nikada nisam želela da budem takva, i oduvek sam se borila za sebe, uvek sam mogla glasno da iznesem svoje stavove i mišljenja. Odlučila sam da upišem Pravni fakultet kako bih kroz profesionalnu sferu mogla da pomažem deci/ženama koja nisu dovoljno „jaka“ da sebe brane. Naravno, tu sam naišla na nezadovoljstvo svojih rođaka koji su imali stav da je žena samo za kuću, ne za fakultet, a pogotovo ne za pravni. To je u meni probudilo još veću želju i motivaciju za uspehom. Danas sebe mogu slobodno nazvati aktivistkinjom i feministkinjom! Takođe, bitno je da se od malena priča devojčicama da one shvate da su posebne, da niko ne može prema njima da se ponaša na način koji njima ne odgovara. Žene/devojke moraju da budu svoje, da žive po svojim pravilima, a ne po pravilima koja im se nameću.“ – iskrena je Aleksandra.
Sanja Ivanović gimnazijalka je iz malog sela Pločnik nadomak Ćićevca.
„Aktivizmom se aktivno bavim već pune dve godine. U našem društvu je veoma malo ljudi koji se bave volontiranjem. To im nije zanimljivo. Ljudi kojima volontiranje predstavlja gubljenje vremena, verovatno nisu imali to iskustvo. Moja motivacija za volontiranjem jeste poboljšanje kvaliteta života mladih u društvu. Što se feminizma i prevencije od nasilja nad decom tiče, kod mene u selu to ranije nije postojalo. Deca dok idu u školu, tamo ih maltretiraju učitelji/učiteljice, kasnije nastavnici/nastavnice. Vrate se kući, tamo ih roditelji vode na njivu i teraju da rade. Kada je žena trebala da krene u srednju šklu, roditelji joj to ne bi dozvoljavali. Ona je žena. Zašto da ide u školu kad treba da se uda. U braku ne postoji razlika između muških i ženskih poslova. Žena ide i uporedo sa mužem kopa na njivi, kod kuće zajedno čuvaju životinje. Ni sada nije mnogo drugačija situacija, osim što decu više u školi ne maltretiraju prosvetni radnici, već deca maltretiraju jedna druge. U poslednje vreme, primetila sam da je svaka druga, treća vest u novinama vezana za nasilje nad ženama, decom, kao i uopšte o nasilju nad svima. To me je motivisalo da počnem da se malo više bavim feminizmom i ljudskim pravima. Toga ima nedovoljno u svetu u kojem živimo.” – kaže Sanja.
Veoma je važno da se ljudi od malena edukuju o ovim temama. Zbog toga je cilj naše grupe podizanje svesti o nasilju i diskriminaciji, tako što će deca biti neposredno uključena u sve aktivnosti koje sprovodi naša grupa.
Jasno kažemo „Ne!“