Rus Andrej Mantula – zašto volim Srbiju

Andrej Mantula ima sada 38 godina. Rođen je u Sankt Petersburgu u Rusiji. Tamo je studirao slikarstvo. Kada su u Rusiji nastupila teška vremena, mnogo je putovao sa roditeljima po azijskim zemljama poput Kambodže i Vijetnama. Na kraju, odlučili su da ostanu u Srbiji, gde žive tri godine kao izbeglice i vole odnos prema Rusima.

Živi u Banji Koviljači gde zarađuje kao slikar i nastavnik crtanja. Želi da se bavi dizajniranjem igara. Upravo sada sastavlja portfolio i crta zbog toga. Nekad se bavio karateom, sada se rekreira sa decom u parku. Vodi svoj kanal za igre na Jutjubu. Na pitanje da li oseća bilo kakvu nostalgiju prema Rusiji, Andrej je odgovorio:

Rusija trenutno prolazi kroz turbulentna vremena. Neću ulaziti u političke detalje. Imamo takvu izreku u Rusiji: „Čovek traži gde je trava zelenija, a gde riba dublja.“ Odlučili smo da nam Srbija bude nova stranica u životu, pa smo došli kod vas.

  • Kakav je život u Srbiji u poređenju sa Rusijom?

Nizak životni standard srednje klase, visoke cene hrane i loš kvalitet proizvoda. To su nesumnjivo nedostaci Ruske Federacije u poređenju sa Srbijom. Što se tiče pandemije, nikome više nije tajna da je Rusija na prvom mestu po broju zaraženih koronavirusom. Već sam mnogo rekao. Generalno više volim Srbiju, zato sam tu.

  • Kako ste počeli da se bavite crtanjem?

Kao mali hteo sam da postanem mašinovođa. Slikao sam sve u vezi sa železnicom, na primer vagone i lokomotive i tako počeo da crtam.

U školi sam mnogo crtao u svesci i to ne samo u svojoj. Na roditeljskom sastanku je mojim roditeljima savetovano da razviju moje kreativne sposobnosti. Vremenom sam poslat u umetničku školu.

  • Kako crpite inspiraciju za slikanje?

Kao i većina umetnika – iz glave i iz posmatranja okolne stvarnosti, po utiscima iz knjiga, filmova, pa čak i video igrica. Ponekad slike dolaze u snu. Slika se formira u glavi i ostvari na platnu ili papiru.

  • Navedite Vaše omiljene slikare?

Ruski umetnici Айвазовский, Суриков, Саврасов i Куинджи postali su moji idoli. Među evropskim stvaraocima mogu izdvojiti Pikasa, Dalija, Mikelanđela i Leonarda da Vinčija, Karavađa, Van Goga i mnoge druge.

  • Izdvojite omiljene slike od poznatih slikara

Айвазовский – Deveti talas, Суриков – Jutro streljačkog pogubljenja i još nekoliko njegovih dela. Pomorska bitka u luki Artur, Varjagi i druge scene pomorske bitke Vereščagina. San izazvan letenjem pčele oko nara, sekundu pre buđenja i druge neobične Dalijeve slike. Mrtve prirode malih Holanđana i mnogih drugih čija se imena ne sećam.

  • Da li postoje prepreke u Vašem životu?

Uvek postoje prepreke. Po prirodi sam veoma lenj, ali se borim sa tim. Radna terapija spasava od lenjosti. Uvek postoje prepreke na putu do cilja, ali ja se nosim sa tim i rešavam probleme kako se pojave.

  • Šta ste znali o Srbima i Srbiji pre nego što ste došli?

Znao sam dovoljno da shvatim da smo mi bratski narod i da se Srbi prema Rusima odnose kao prema braći. Nisam znao, ali sam sumnjao da je kvalitet proizvoda bolji nego u Rusiji. Mnogi Srbi vole našeg predsednika, ali treba da shvate da su naš predsednik i Rusija potpuno različite stvari.

Ne planiram da napustim Srbiju uskoro ili bolje reći – nikako. Moram da vidim svoje dete i tek tada ću morati da napustim Srbiju na kratko.

  • Životni moto

Ima ih mnogo, ali da izaberem nešto specifično – Nikada nemojte odustati. Ni korak nazad. Budite uvek prvi. Iz filma Roki 5– Nije važno koliko te udare, važno je da izdržiš udarac. Ne možete bez poteškoća ni ribu da izvučete iz bare.

piše Katarina Ranković