Mit o blačkom jezeru stara je priča koja se prenosila s kolena na koleno, legenda koja se prepričavala deci pred spavanje, glasina koju su susedi došaptavali jedni drugima.
Blačko jezero predstavlja deo napuštenog korita reke Blatašnice. Blatašnica se usecala u svoje korito i samim tim dopremala sve manju količinu vode u jezero, tako da ona svakim danom sve vise liči na močvaru. Ovo muljevito jezero, oivičeno trskom i ševarom, prema legendi u svojim dubinama krije blago knjeginje Milice.
Knjeginja Milica bila je žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Ona je, ako je verovati starim pričama, naposredno posle Kosovskog boja 1389. godine bacila kovčege prepune raznih dragocenosti u mračne dubine jezera.
Potresena staršnom vešću o Lazarevoj pogibiji odlučila je sakriti blago od ruku Turaka. Oni su i dugo vremena nakon Kosovske bitke bili u uzaludnoj potrazi za blagom. Jezerska voda progutala je državne relikvije, zlatne poluge i dokumenta.
Jezero je malo, svega 12 hektara. Međutim, uprkos svojoj veličini, opstalo je vekovima. Priče kruže da, kada je jezero bistro, na dnu se poznaju obrisi sanduka.
Samo dno ovog jezera obavija velom misterije ovu priču. Blato se ne može pregaziti, niti se može na dno stati. Mnogi su pokušali da odgonetnu šest vekova staru tajnu, međutim, bezuspešno.
Potraga za blagom bez mape i bez puta ipak nije obeshrabrila mnoge radoznale pustolove. Oni i dan danas zaviruju u njene dubine nadajući se da će jednog dana blago izroniti iz mulja i blata baš poput Atlantide.
U malom selu Vrbovcu ušuškanom pod okriljem Blaca proneđen je panj koji na svom naličju nosi lik kneza Lazara. Neki ljudi smatraju da je to znak da će se ova stara misterija ubrzo rešiti.
Ipak, do dana današnjeg, ona je ostala enigma, i priča o izgubljenom blagu postala je mit. Nakon toliko vekova za meštane Blaca i sve druge radoznale duše ostala je samo nada da je priča o blagu više od puke legende i da je zajedno sa njim pokopana i prava istina.
piše Jovana Konatarević