Lingvistika je reč koja za mnoge predstavlja bauk. U stvari, sa njom se srećemo svakodnevno, a ne znamo da je to nešto što može da bude interesantno i zanimljivo.
Milica i Filip najčešća su imena učenika Tehnološke škole u Paraćinu. Njihove majke najčešće se zovu Danijela, dok najviše očeva nosi ime Zoran i Dejan. Do tih zaključaka došli su učenici lingvističke sekcije u Tehnološkoj školi, koju vodi Zorica Ivanović, profesorka srpskog jezika i književnosti.
Milica Milovanović, učenica četvrte godine, član je lingvističke sekcije od 2019. godine. Šta je lingvistika, kojim temama se bave na sekcijama, zašto je voli, neka su od pitanja na koja je Milica odgovorila.
“Lingvistika je nauka koja se bavi proučavanjem jezika. Na sekcijama uglavnom biramo neke poznate domaće romane i analiziramo njihov sadržaj. Što se tiče ovih aktivnosti, najzanimljivije za istraživanje su one knjige koje su pisane drugačijim naglaskom i koje sadrže reči koje mi ne koristimo. Svako od nas ima svoj zadatak, pa tako dobijemo određen broj reči čije pravo značenje treba da utvrdimo. Potrebno je da pronađemo vrstu reči, kao i njeno značenje. Postoje mnoge reči koje se pišu isto, ali čitanjem celog pasusa utvrđujemo šta je u pitanju.” – kaže Milica.
Lingvistička sekcija u ovoj školi postoji duže od 5 godina ioduvek je bila vrlo uspešna. Lingvistička sekcija u školi trenutno ima više od 20 članova. Ima dosta zainteresovanih i marljivih učenika, ali je jako važna i požrtvovanost profesorke srpskog jezika i književnosti bez koje bi sve ovo bilo nemoguće.
“Prošle godine smo radili dva projekta. U okviru jednog smo izučavali fitonime i zoonime, odnosno nazive naselja u Srbiji čiji nazivi sadrže naziv neke biljke ili životinje. Drugi projekat se ticao današnje, popularne muzike, i u okviru njega smo izvlačili najfrekventnije reči i tražili njihovo značenje i poreklo. Došli smo do zapanjujućih podataka koji potvrđuju činjenicu da ova muzika obiluje mnoštvom pejorativa, neprijatnosti, mizoginije i slično. Pored ova dva projekta, ranije smo radili i na romanu “Koreni”. Tu smo istraživali nepoznate reči i pokušavali da pronađemo njihovo značenje. Za ovaj zadatak osvojili smo prvo mesto na republičkom takmičenju.” – kaže mlada lingvistkinja.
Obavljanje zadataka u sekciji zabavno je zato što na taj način unapređujemo svoje veštine u oblasti komunikacije kao i jezičke pismenosti. Dosta toga može da se nauči i iz informatike jer se koriste različiti programi za pravljenje tabela, pisanje uvodnih delova za radove, obrazloženja i sl. Najznačajnije je što se mladi lingvisti na svojim zadacima druže i pomažu jedni drugima.
piše Nevena Miletić