Udruženje Romkinja „Nada“ u Aleksincu poslednja je uzdanica mladim Romkinjama da izađu iz zastarelih okova društva i zakoračaju u svetliju budućnost. Udruženje postoji od 2008. godine kao inicijativa Nataše Petrović da svojim sugrađanima pomogne da se i njihov glas čuje u lokalnoj zajednici. Fokus organizacije je na najranjivijim društvenim grupama – žene i deca, koje na margini društvene lestvice nemaju drugog spasa. Aktivnosti su im usmerene na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, rodnu ravnopravnost, zaštitu životne sredine, a u poslednje vreme naročito ističu važnost sporta među mlađom romskom populacijom.
Kao uvek aktuelan problem među romskom populacijom javlja se problem dečijih brakova, koji su u velikoj meri prisilni – roditelji „prodaju“ svoje dete koje onda nema nikakav izbor i čija se budućnost gasi. Dečiji brakovi vuku ogromne posledice za tu devojčicu – ugrožava se njeno zdravlje, ne završi školu, nema zaposlenje, muž je maltretira. Sa koordinatorkom Udruženja „Nada“ Natašom Petrović govorili smo o ovom problemu, ali i o ostalim aktivnostima koje udruženje sprovodi.
“Kroz neke radionice pričali smo sa decom o značaju obrazovanja, da je obrazovanje ključ uspeha, a ne rana udaja. Ohrabrivali smo ih da se suprotstave roditeljima kada je rana prinudna udaja u pitanju, da nastave školovanje, jer je to najbitnije, da sutradan budu svoji ljudi, a ne da od supruga očekuju da ih izdržava.” – kaže Nataša.
Smatra da su pomerene granice što se tiče ranih udaja, jer je mnogo romskih devojčica odlučilo da nastavi školovanje i u potpunosti se osamostali od roditelja ili potencijalnog supruga. Posebno napominje da rani brakovi nisu romska tradicija.
Razgovarali smo i sa Katarinom Vrbić, učenicom trećeg razreda Tehničke škole u Aleksincu, koja je redovna članica udruženja od šestog razreda osnovne škole. Udruženju se pridružila na poziv Nataše Petrović, jer je uvidela da tako može pomoći drugima, da može dosta naučiti i ispoljiti svoju kreativnost kroz različite radionice.
Učestvovala je u radionici „Zajedno ka srednjoj školi“, gde je mogla da iskaže svoja interesovanja, dobije priliku za praktičan rad i sazna kakva je budućnost čeka ako se odluči na taj poziv. Takođe, učestvovala je i u radionicama koje preispituju problem ranih brakova, koja joj je otvorila oči i ukazala na prioritete u životu.
“Ja mislim da su radionice veoma pomogle devojčicama i uticale na nas da ne ulazimo u rane brakove, jer, pre svega, treba da izgradimo nas kao ličnosti da bismo sutradan mogle od toga našu porodicu da finansiramo. Nije sve u tome da se što pre udamo, nije dobro prvo po naše zdravlje, a utiče i na odgajanje dece – kako ćemo mi odgajati decu kada smo mi još deca. Drugačije je kada se završi škola, nađe posao i postane svoj čovek.” – smatra Katarina.
Dečiji brakovi nisu romska tradicija i nisu praksa samo kod romskih devojčica. Problemi koji proizilaze iz ranog stupanja u bračnu zajednicu su višestruki: zdravstveni, psihološki, ekonomski, socijalni. Pored toga, čest je slučaj u kojem devojčice trpe nasilje u porodici, a nemaju beg iz tog pakla, jer nisu uspele da završe školu i nemaju nikakvu perspektivu. Na sreću, Udruženje Romkinja „Nada“ uvidelo je ovaj problem, ali i mnoge druge i aktivno radi na njihovoj prevenciji. Prema navodima Nataše Petrović, osim moralne, ne dobijaju nikakvu drugu podršku lokalne samouprave.
Ovaj slučaj primer je svima da empatija, borba za prave vrednosti i želja za pomoć drugima i te kako nisu izumrle, da postoji još mnogo problema koji još uvek nisu rešeni i da, uz pravi pristup, sa njima može da se izađe na kraj.
piše Đorđe Petrović