Više puta bili smo svedoci toga da ljudi sa velikim uticajem na društvo pominju Ćićevac, kao i druga mala mesta, u negativnom kontekstu. Nama, naravno, za uho uvek zapadne Ćićevac s obzirom na to da je to naš dom, ali ta loša navika omalovažavanja manjih lokalnih zajednica u Srbiji ponavlja se, štaviše, u svakom obraćanju novinarima. Poređenje, kao stilska figura, ne stvara nikakve veće probleme, međutim, kada se koristi za umanjivanje nečije vrednosti to može da ima povelike nuspojave.
Prva na listi je naravno diskriminacija, vrlo bolna i neosporiva. Šta bi sa onim ,,svi smo jednaki” ili ,,nevažno je koje si boje kože, odakle si ili kog ekonomskog statusa”? Čini mi se da su mnogi taj čas u osnovnoj školi preskočili.
,,Šta o tome zna seljak iz Ćićevca ili Varvarina…” i ,,…kao i glas neke samohrane majke iz Ćićevca” samo su neke od izjava javnih ličnosti koje su prošle nekažnjeno i većinom neopaženo.
Dakle, da sumiramo, ako smo iz Ćićevca naša osnovna svrha jeste da se bavimo zemljoradnjom, a ako smo žena iz Ćićevca naš glas je podjednako važan kao glas bilo koje druge žene u Srbiji (ŠOKANTNO! Možete li da verujete?).
Mladi ljudi koji potiču iz sela ili neke manje opštine, većinom odu u neki veći grad poput Beograda ili Niša da bi nastavili školovanje ili se zaposlili. Samim tim oni doprinose tim gradovima, kao i samom društvu. Čemu onda nipodaštavanje ljudi, roditelja, koji su ispratili svoju decu iz malog grada ili sela? Čemu sve to kada imamo primere takvih mladih ljudi koji su postali ugledni doktori, advokati, talentovani sportisti ili poznati profesori? Nezahvalno je umanjivati nečiju vrednost zarad podizanja svoje.
Svaka osoba u ovoj zemlji podjednako je važna, kao što se govori da im je svaki glas važan, bila ona arhitekta ili radnik u fabrici, mlada ili stara, iz Beograda ili Blaca.
piše Jovana Janev