Međunarodni dan maternjeg jezika svuda u svetu obeležava se 21. februara, počevši od 2000. godine. Tim povodom, a u cilju podizanja svesti o tome koliko je važno očuvati srpski jezik, kao srž identiteta našeg naroda, u OŠ “Svetozar Marković” u Lapovu, održana je kreativna i poučna radionica.
U okviru aktivnosti Programa obogaćenog jednosmenskog rada, profesorke srpskog i engleskog jezika su mališane iz Odeljka 4 osnovne škole na zanimljiv način naučile kako se srpski jezik razvijao kroz istoriju, ko su bili najzaslužniji pojedinci za to, a na kraju i koliko je važno da svoj jezik i svoje pismo volimo, čuvamo i negujemo. Mališani su tokom radionice saznali da je, srpski jezik, razvijajući se, od 9. veka do danas, prešao dug i složen put. Tokom tog istorijskog perioda koristili su se staroslovenski, srpskoslovenski, ruskoslovenski i slavenosrpski jezik, od kojih je svaki na svoj način bio zanimljiv, ali isto tako težak i slabo razumljiv širim narodnim masama. Danas, zahvaljujući Svetom Savi i Dositeju Obradoviću, koji su napravili prve učiteljske i prosvetiteljske korake, a na kraju i Vuku Karadžiću, koji je izvršio reformu srpskog jezika i pravopisa, danas imamo privilegiju da naš maternji jezik bude najsavršeniji jezik na svetu, u kome svakom glasu odgovara jedno slovo. Takođe, imamo dva pisma koja ravnopravno upotrebljavamo, ćirilicu i latinicu. U Narodnom muzeju, u Beogradu i danas se čuva Miroslavljevo jevanđelje, kao jedan od najznačajnijih ćiriličkih spomenika srpsko-slovenske pismenosti, koji potiče iz 12. veka.
Kada su naučili kako su srpski jezik i pismo rasli i razvijali se da bi danas među nama zaživeli u obliku u kome ih koristimo, mališani su dobili zadatak da na kraju radionice izaberu najlepšu reč srpskog jezika. Skoro pa jednoglasno pobedila je reč: LJUBAV, a na pitanje, šta je jezik, njihov odgovor je bio vrlo jednostavan: ,,TO JE NAŠE SRCE!”
Poslušajmo i mi iskreno i čisto dečije srce i ne posustanimo u borbi za opstanak srpskog jezika u svoj svojoj savršenosti. Svakodnevno radimo na tome, bogatimo svoj fond lepim srpskim rečima, ne dozvolimo da skraćenice, poštapalice i pozajmljenice postanu deo našeg govora, a savremena tehnologija u zaborav ponese srpsko književno bogatstvo. Volimo svoj jezik, ta ljubav će nam nesumnjivo biti uzvraćena!
foto Jelena Milošević
piše Janko Stanković