Čuvena je Sokratova misao ,,Progovori da vidim ko si“, ali sam stekla utisak da je mladi ili ne znaju ili su zaboravili na njeno postojanje.
Činjenica je da je jezik živa stvar i da se on menja. Menjaju se gramatička i pravopisna pravila, sve je više reči iz stranih jezika (pozajmljenica), čija značenja stariji uglavnom ne znaju. Sve češćom upotrebom pozajmljenica dolazi do nesporazuma u komunikaciji između starijih i mladih.
Mlad čovek mnogo misli. Te misli i tok istih zavise od pojedinca, njegovog društva, tema i stvari koje ga interesuju, sadržaja kojim je okružen, njegovog iskustva, ali zavise i od situacije u kojoj se našao. Baš te iste misli, utiču na govor, možda čak i više nego što možemo zamisliti. U toku razgovora često nam odlutaju misli, zaboravimo o čemu smo razgovarali ili prosto razgovor ne ide onako kako je prvobitno planirano i onda naš sagovnornik može steći pogrešan utisak o nama.
Mladi ljudi imaju mnogo uzrečiča, kojima nekad ,,kupuju“ vreme, a nekad ih koriste kada ne znaju šta bi drugo rekli. Najčešće su: kao, brate, sine, bukvalno, ono, fazon… (Hvala svim mojim prijateljima koji su mi dali odgovor na pitanje koje uzrečice mladi najčešće imaju i koji su naveli one.)
Međutim, nisu samo mladi krivi. Danas, zahvaljujući televizijama sa nacionalnim frekvencijama i rijaliti programima, sve je češća pojava psovki i mladima se psovanje predstavlja kao sasvim normalna stvar. Ne znam kada smo postali takvo društvo, ali sada ćete sve ređe naći mlade koji ne psuju. Poprilično sam sigurna da su nas roditelji učili da nije lepo psovati… Barem mene moji jesu, a oni su sada pred penzijom.
Na govor utiče i koncentracija, a pošto se sve više smanjuje raspon pažnje – naročito s pojavom TikTok videa trajanja od 9 do 15 sekundi, onda je sasvim razumljivo to što mladi ne mogu da sastave više od nekoliko uzastopnih rečenica koje imaju smisla, a u kojima je sadržana i suština njegovog govora.
Ovde je potrebno naglasiti i da se vokabular mladih smanjio, a to bi trebalo da znači da je ekonomičnost u govoru dostigla neki zadovoljavajuć nivo. U tom procesu da se ekonomičnost poveća i da se za što kraće vreme napiše puno toga, najveći procvat su imale skraćenice. Neke od tih skraćenica su:
Nmp – Nemam pojma
Šr? – Šta radiš?
Vz – Važi
Nz – Ne znam, prvobitna skraćenica je bila nzm, ali se trenutno koristi nz
Brt – brate
Lj – Ljubim
Z – zovi ili zovem
Mislim da možemo biti srećni što su trenutno te skraćenice prisutne samo u pisanoj formi. Čak i psovke imaju svoje skraćenice koje nisam htela da nabrajam. Važno je naglasiti i da se SMS poruke započinju malim slovom, ne poštuju se gramatička i pravopisna pravila, jedna rečenica se pošalje u nekoliko poruka, a tačka skoro da ne postoji.
Pripadam mladima, ali me je malo strah jer će jednog dana neki od nas postati političari i dobiće vrlo visoka mesta u državnom aparatu, a uzrečica će im biti neka od gorenavedenih. Ovim putem molim mlade da malo obrate pažnju na to kako se obraćaju. Pazite kako se kome obraćate jer ljudi često formiraju utisak nakon svega nekoliko minuta razgovora. Starije molim da pokušaju da nas shvate i se ne ljute ako nekad upotrebimo pozajmljenicu. Pitajte slobodno mlade u svojoj okolini da Vam objasne šta neka pozajmljenica znači, mislim da će im biti drago što želite da razumete šta Vam oni pričaju.
piše Emilija Novaković
Na fotografijama: Emilija Novaković i Aleksa Dinić
Fotografisala: Anđela Dinić