Većini nam se dešava da se ponekad izgubimo u nekoj svojoj misli i da potom ne možemo da se izvučemo iz nje. To se naziva prekomerno razmišljanje.
Uglavnom razmišljamo o svojim problemima. Taj problem koji imamo na umu nam predstavlja jednu vrlo iritantnu misao sa kojom mi često ne možemo da izađemo na kraj, pa potom preispitujemo njene uzroke, naročito njena značenja i na kraju krajeva kako smo dopustili da joj prinesemo toliki značaj.
Udubljivanje u neku određenu misao nije racionalno i nije deo veće strategije, ono može da ometa naše sposobnosti rešavanja problema. Ono što je bitno naglasiti jeste da preterano razmišljanje samo po sebi nije predstavnik ikakve mentalne bolesti, ali ono povećava podložnost razvoju problema mentalnog zdravlja. Može biti uzrok ili može doprineti depresiji, anksioznosti i drugim poremećajima.
Kada uhvatimo sebe da dajemo značaj mislima koje ga ni same ne zaslužuju, umesto da sebi postavljamo pitanja poput ,,zašto ovoliko razmišljam o tome’’ iznova i iznova, treba da se fokusiramo na pitanja koja su usmerena ka rešavanju tih problema. Stavljanje naglasaka na pozitivne misli je krucijalno. Na taj način izvučemo pozitivnu stranu tog ili tih problema koji su nas preokupirali.
Smatram, po svom ličnom iskustvu, da treba da zaboravimo dešavanja u prošlosti koja su bila uzrok ovim mislima, da treba da se fokusiramo na ono što stoji pred nama. Treba da uživamo u trenutku dok radimo na našem ličnom poboljšanju, kako fizičkom tako i psihičkom.
Vreme kada negativne misli osvajaju naš um jeste slobodno vreme ili kad god nam je dosadno. Tada nama nesvesno upravljaju te misli. Međutim, ako smo konstantno zauzeti misli nemaju kada da nas preokupiraju. Zato je preokupiranost idealan lek za ove brige, sa obzirom da uvek možemo da radimo nešto što nam ide u korist i tako samim tim zaboravimo na te misli.
Neka mi upravljamo našim problemima, a ne oni nama!
piše Teodora Popović
Photo by freestocks on Unsplash