Priča o azilu „Staro brdo“ priča je o neizmernoj ljubavi, ljudskosti i saosećajnosti koja je prirodno urođena svakome od nas, ali i priča o dalekosežnim posledicama koje konzumerizam i potrošački mentalitet uveliko ostavljaju na ljude.
U opštini Lapovo, na obroncima Starog brda, u avgustu 2015. godine zvanično je otvoren prvi i jedini azil za konje, kako u Srbiji, tako i na čitavom Balkanu. Osnivaču azila „Staro brdo“, Željku Iličiću, humani poziv i veliki izazov pomaganja nemoćnima, nametao se se sam, ali ga je on oberučke prihvatio i ni u jednom trenutku nije pomislio da od istog odustane, uprkos poteškoćama koje lome i najveću nadu. Naime, prva prilika da spase konja životne opasnosti, ukazala mu se pre ikakve ideje o osnivanju Azila. Nakon više istovetnih događaja, 2014. godine dogodile su se i poplave koje su, pored nesagledivih posledica po privredu i ljude, zadesile i same životinje. Željku ni tada nije manjkalo volje da im pruži ruku spasa.
Kada se već našao u nezavidnoj situaciji, posedujući par napuštenih konja, kojima sam, pre svega finansijski nije mogao da pomogne, dobio je ponudu organizacije Serbia’s Forgotten Paws iz Engleske za osnivanje azila, koji bi organizacija finansijski pomogla. Željkova borba za prava i bolji položaj konja, kao životinja čija sudbina u Srbiji nije nimalo izvesna, na ovaj način dobila bi svoju pravnu formu, a bila bi stvorena i mogućnost da se time podigne svest ljudi o teškom položaju u kome se napuštene životinje nalaze. Azil je osnovao istoimeno udruženje.
S obzirom na to Azil opstaje zahvaljujući donacijama raznih udruženja i dobrih ljudi, najpre se krenulo sa prostornim uređivanjem istog. Azil se nalazi na Željkovom zemljištu, na površini od oko 4ha, a poseduje dve lokacije. S obzirom na to da se na ovom mestu, između ostalog pruža šansa za spas povređenim, bolesnim, starim i iznemoglim konjima, prikupljena sredstva usmerena su na sve potrebne medicinske usluge. Od osnivanja, kroz Azil je prošlo oko 70 konja, koji su svoje utočište pronašli u domovima ljudi koji će se o njima pravilno starati. Kako bi njihova budućnost u novoj porodici bila izvesna, pre svakog udomljavanja, sa novim vlasnikom zaključuje se ugovor kojim se on prihvata svojih obaveza koje će novom ljubimcu omogućiti dostojan i ugodan život.
Među svim konjima čija je usputna stanica bio Azil, bilo je pravih radnih konja, koji su usled savremene mehanizacije, ali i svoje starosti, postali nepotrebni vlasnicima, zatim nekadašnjih nosilaca nagrada na takmičenjima visokog ranga, čije su medalje samo naizgled izgubile svoj sjaj, ali i konja čiji su vlasnici savesno svoje ljubimce prepustili Azilu jer više nisu mogli o njima da se staraju. Trenutno se u Azilu nalazi 11 konja, 6 magaraca, 7 svinja, 4 koze i par pasa, mačaka i drugih sitnih životinja spasenih nevolja. Sada ima već odraslih 7 svinja, nekada je bilo 7 malih prasića, slučajno pronađenih na lokalnoj deponiji.
Saznajemo da do ovakvih situacija dolazi najčešće kada majka ili ugine ili jednostavno ne može da prehrani sve mladunce, zbog njihove brojnosti. Danas u Azilu žive srećno, a njihova priča i onaj potencijalni, drugi način okončanja njihovog života doživeli su veliki obrt. Na instagram stranici @sevenlittlepiggies možete ih upoznati i saznati kako provode svoje bezbrižne dane.
Pored finansija, veliki problem sa kojim se Azil susreće je zakonski procep. Naime, kada veterinarska inspekcija naloži oduzimanje konja, na šta samo udruženje nema pravo, zakonski nije predviđeno ni šta dalje uraditi sa njim. Takođe, nedostatak finansijskih sredstava povlači za sobom nedostatak ljudstva. U Azilu postoje samo dva stalna radnika, volontera. Pored Željka, tu je i Violeta Jović koja je nakon više poseta Azilu, odlučila da se u Lapovo preseli, jer je u pomoći životinjama videla svoj životni poziv. Željku i Violeti povremeno se pridruži još par dobrovoljaca, a radnike angažuju samo kada su u finansijskoj mogućnosti za to.
Problema je mnogo, svetla budućnost teško se nazire. Ipak, Lapovo nikada nije posumnjalo u odvažnost vlasnika i volontera Azila.
Nemojmo ni mi, distancirani od prirode, jureći za obavezama koje nam nikuda neće pobeći i za ono „još malo“ para, zaboravljati da sve naše staze počinju i završavaju se u prirodi. Nemojmo zaboraviti da je priroda naš početak i siguran temelj na kome stojimo. Gajimo decu u skladu sa tim uverenjima, učimo ih humanosti, zdravom životu, učimo ih da se ne boje rada. Ne dozvolimo da životinje vide samo na televiziji, da ih nikada rukom ne dodirnu, da ne razlikuju vrste životinja. Da je sadašnjost naše dece takva, svedoči i sam Željko. Dan otvorenih vrata Azila, organizuje se svakog poslednjeg vikenda u mesecu.
Za kraj, na internet stranici www.starobrdo.com mozete se upoznati sa još mnogo aktivnosti koje nose ime lapovačkog Starog brda: prvoj srpskoj lukarskoj radionici, ReWild centru za povratak, tragačkoj stanici na Starom brdu i sl. Na kraju, Azil je na facebook stranici Azil za konje “Staro Brdo” – Horse sanctuary “Old Hill” predstavio načine na koje se Azilu može pomoći.
Odreknimo se danas kafe u kafiću, pakovanja cigara ili drugog sitnog usputnog zadovoljstva i umesto toga nahranimo jednog konja ili pomognimo kupovinu lekova za one koji su bolesni. Naše malo, njihovo je mnogo. Nek se čuje glas!
piše Milica Stanković