Putevima zrelosti teško je koračati u današnje vreme, ali utehu, podršku i motivaciju uvek možemo pronaći u uzvišenim delima Svetog Save, koja su prostor Balkana za vekove obeležila i ostavila duboke tragove.
Srpsko srednjovekovlje – „svetosavska epoha“, temelj je naše kulture. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje – Rastko Nemanjić, kasnije monah Sava, postao je prvi srpski arhiepiskop i prosvetitelj. On je i rodonačelnik naše književne misli i jedan od prvih srpskih učitelja, kome Srpčad odaje počast svakog 27. januara svečanostima u pravoslavnim hramovima i obrazovnim ustanovama. Ovaj običaj, kažu istorijski spisi, zastupljen je još od 1812. godine, kada je u Zemunu proslavljen Savindan kao školska slava. Crkveni hor iz Segedina predvođen sveštenikom Pavlom Stamatovićem, izveo je 1839. godine ,,Himnu Svetom Savi“, a namesništvo kneza Mihaila Obrenovića je 1840. godine zvanično proglasilo 27. januar za školsku slavu.
Iako su putevi kulture u ova pandemijska vremena često neprohodni, Sekcija scenskih umetnosti Srednje škole i Dramska družina Osnovne škole ,,Jovan Kursula” u Varvarinu pripremile su svečanu akademiju povodom Savindana ,,Brojanice Svetoga Save – drugoga puta i nemamo!” Intoniranjem ,,Himne Svetom Savi“ započet je program, nakon čega se kolegama i gostima obratila direktorka Srednje škole Zorica Damnjanović, koja je naglasila koliko je bitno praznovanje imena i dela prvog srpskog učitelja, ali i sabornost dvaju kolektiva, zajedništvo pre svega aktiva profesora srpskog jezika i književnosti, koje je svetao primer i onaj isti put o kome je Sava biblijski besedio: ,,Pravo hodi nogama svojim i puteve svoje ispravljaj“.
Sveštenik Prve varvarinske parohije Dragan Gligorijević besedio je o Svetome Savi, povezujući prošlost sa sadašnjošću i upućujući sve učitelje i nastavnike na svetosavske putokaze. I kao da su na istoj potki nastale, nizale su se skladno reči recitala ,,Drugoga puta i nemamo”, koji je pripremila profesorka Katarina Veljković u saradnji sa kolegama Sašom Živadinovićem i Jelenom Rajić. Izvedba je uspešna zahvaljujući talentovanim recitatorima i glumcima Srednje škole u Varvarinu: Janom Krkić, Martom Mijatović, Lolitom Matić, Magdalenom Milić, Viktorom Petrovićem, Lazarom Mitrovićem i Dušanom Jezdićem. Poruke koje je ova zanimljiva pesnička igra razvila iz svoje nutrine jesu upravo one životne zvezde vodilje koje nas neumorno prate i vraćaju na pravi put: „Plamen onoga što je, za sve nas, učinio Rastko Nemanjić još bukti, budi nas, razgoni mrak, premošćuje najgoru tamu, treba naučiti misliti da bismo umeli govoriti. Umeti čitati nenapisano i odgonetati tragove u vremenu. Vid nije vid ako u kamenu vidi samo kamen. Oslušni i osmotri: možda je u kamenu otisak nečije duše. Zagledaj se u glas pojca i otkrićeš galeriju prizora zaustavljenih i zgusnutih u reč. Možda se freske mogu i pevati. Prestani da zuriš u prazno i slušaj, možda ćeš čuti nešto o sebi.“
Osnovci su, uz svoje nastavnice Lidiju Ilić i Ljiljanu Pavlović Ćirić, bili zaduženi za drugi deo priredbe – ,,Brojanice Svetoga Save”, sa igrokazom o dijalogu tri Morave, pesmom izvedenom na harmonici i dramatizovanim pesmama.
Nadahnuti pesničkom blagoglagoljivošću, naoružani strpljenjem, pod budnim okom Svetog Save, očekujemo bolje prilike i srećne okolnosti, a uvereni smo da svaka reč sa ovogodišnje Svetosavske akademije čini ,,novu brojanicu sveca i istinski putokaz svetosavske etike“, kako je i naglašeno na kraju svečanosti.
piše Iva Damnjanović