Stojim, dakle postojim.
Dišem, ja se borim.
I dokle god sam na nogama svojim,
Neću da se bojim.
Ne želim da se pitam
Da li imam pravo,
Da li ćemo do groba
Da ćutimo samo.
Ja znam šta je život
Znam kuda on vodi
I da pravo na njega
Ima svako ko se rodi.
Svako ko diše
Ko svoje ime nosi,
Isti je na ravni,
Niko ne sme da ga kosi.
Da li mi je kosa crna ili plava?
Kovrdžava, talasasta ili možda prava?
Da li ona nije moja,
Da li nije prava?
Toliko pitanja potežemo,
A u pitanju je glava.
Reč je o osobama ispod svake kose,
Ispod divne kože koju one nose.
Nije bitno da li
Crna je il’ bela
Bitno da je duša
Čista, dobra, cela.
Čovek je nedeljiv,
Može samo da se množi,
Zato dajte mu pravo
Da pravog sebe izloži.
Nije bitno da li je
Muškarac ili žena
Bitno da ta osoba
Bude izražena.
Da ne boji se ako
Misli svojom glavom
Jer svako ko to čini
Radi to sa pravom.
Nemamo mi kalup
Koji naše telo prati
Nismo mi lutke,
Nismo cirkuzanti.
Samo želimo ljubav
I malu dozu pažnje
Al’ visoka je cena
Mnogo je potražnje.
Nemamo mi luksuz
Za trunku poštovanja,
Za malo razumevanja
I osnovna prava.
Danas se ljudi
U senci vole.
Boje se da kažu,
A srca ih bole.
Kriju pravog sebe,
Plaše se sredine
Da ne okrene im leđa
I šutne ih s visine.
Taj bol mora da stane,
Prekinite jad,
Zahtevamo prava,
Trebaju nam sad!
piše Milica Magazin