Tastatura je oružje 21. veka! Naime, najveći problem ovog oružja, i ono po čemu je ono često opasnije od drugih jeste to što do njega apsolutno svako može da dođe, oružje uz pomoć kojeg su svi “u pravu”… Međutim, vidimo da to nije tako.
HEJT NIJE OKEJ! Ne delimo se u društva prema hejtu i onome što ne volimo, naprotiv, društva se formiraju na osnovu onoga zajedničkog što vole.
Svako ima pravo na svoj život i da radi ono što želi, pravo na svoju odeću, muziku i interesovanje. Niko od nas ne može suditi bilo kome! Negativan komentar na nečiji rad je negativan komentar uperen indirektno na njega! Problem je što se o cyberbullying-u jako malo govori. To izgleda bezopasno i naizgled još uvek nedefinisano do kraja. Niko ti ne može fizički nauditi i “rešava” se onim: ,,Ma zanemari”, ,,pusti šta ti drugi govore”.
To jeste jedan od saveta, ali nikako njemu ne smemo pristupiti tako površno. To se ne rešava tako! Onog trenutka kada osoba podlegne cyberbullying-u, događa se jedan psihološki momenat kada ona samu sebe stavlja na poziciju stuba srama i svakoga vidi kao potencijalnu osobu koja će na nju baciti kamen osude, pa čak i svoju porodicu.
Osoba se povlači u sebe i gleda u sebi krivca za ono sto čuje spolja. A zatim se u njoj javljaju mentalne, emocionalne i fizičke posledice, koje nažalost najčešće završavaju suicidnim pomislima.
TO NIJE I NE MOŽE BITI REŠENJE! Rešenje je razgovor. U tim momentima ne smemo biti asocijalni, jer ukoliko to učinimo samo se još dublje zatvaramo u sebe.
Tvoje mentalno zdravlje je prioritet i ono je neprocenjivo. Ni škola, ni društvo, ni bilo kakvi problemi nisu i ne mogu biti važniji od tebe i tvog života i mentalnog zdravlja. A zašto? Zato što si potreban/potrebna sebi, svojim bližnjima, trebaš ovom svetu! Baš ti ćeš promeniti sve(t)!
Razgovaraj sa roditeljima i prijateljima, problem je lakši kad se detektuje. Oni koji slušaju prijatelja/prijateljicu koji im govori o onome što mu se dešava na internetu ne smeju nikako da se šale sa tim i ne shvataju ozbiljno. Ukoliko u toj situaciji ne postaneš njegov pravi prijatelj i ne saslušaš ga i pomogneš mu, po automatizmu bivaš smešten u grupu njegovih neprijatelja. Zato moramo biti ljubazni, otvoreni, fleksibilni kako bi se oni osećali sigurno u našem društvu i imali makar jednu sigurnu luku. Imaj na umu da u nekim situacijama posledice cyber nasilja mogu biti opasne po život.
Ako se nasilje događa na društvenoj mreži, možeš da blokiraš nasilnika i formalno prijaviš njegovo ponašanje na toj mreži. Društvene mreže su dužne da zaštite sigurnost svojih korisnika. Moglo bi biti od pomoći da prikupiš dokaze – poruke i snimke objava na društvenim mrežama – koji pokazuju sta se dešava.
Da bi nasilje prestalo, treba ga identifikovati, a za to je ključno prijavljivanje. Ono može pomoći i da nasilnik shvati da je njegovo ponašanje neprihvatljivo.
Prijavi sajber nasilje policiji ili piši nama na okularcicevac@gmail.com. Mi ćemo ti pomoći!
Veljko Simović