Mehanizmi odbrane su način na koji se mi pokušavamo udaljiti ili odvojiti od neprijatnih događaja, nepoželjnih osećanja, misli… Javljaju se kao prirodna reakcija u situacijama kada osoba nije spremna da se suoči sa nekim činjenicama, traumama, željama, osobinama… Oni doslovno pokušavaju sakriti ove neprijatne konstatacije od same osobe radi očuvanja određenje slike o sebi.
Kako deluju nesvesno, često ih ne možemo uočiti sami. Veoma su efektivni u izmenjivanju našeg viđenja stvarnosti, a u određenim prilikama mogu biti čak korisni. Čim postoje, logično je da imaju neku pozitivnu ulogu, a to je u čuvanju samopouzdanja i mentalne stabilnosti u nekim situacijama. Međutim, ova ponašanja postaju problem na duže staze, kada im se pozitivni efekti umanjuju a oni negativni dolaze do izražaja. Ustaljivanjem ovakvih reakcija na određene stimuluse onemogućavamo sebi dalji razvoj. Navikavamo se da probleme samo ignorišemo, umesto da ih rešavamo, što može izazvati samo njihovo pogoršavanje s vremenom. Pored toga, ovakva ponašanja mogu biti i štetna po ljude u našoj okolini.
Mehanizama odbrane ima mnogo, ali je svako sklon određenima, koji najviše odgovaraju njegovoj situaciji. Pretpostavljam da je dosta vas čulo za neke od njih, kao i za naučnika koji je o njima prvi pisao – Sigmuna Frojda. Rad na ideji o mehanizmima odbrane nastavila je njegova ćerka Ana Frojd. Mehanizmi samoodbrane su samo deo Frojdove teorije o psihoanalizi, tako da bi se u ovom uvodu imalo još mnogo šta dodati, međutim namera ovog članka nije mi bila temeljni pregled njegovog rada, već jednostavno predstavljanje nekoliko ovih mehanizama, kao nešto sa čime se svakodnevno srećemo. Osnovno znanje o njima nam može pomoći da ih prepoznamo kod sebe i drugih, kao i da bolje razumemo motivacije iza nekih ponašanja.
Represija je blokiranje neprijatnih sećanja, emocija ili neprihvatljivih impulsa što dovodi do njihovog delimičnog ili potpunog zaboravljanja. Ona je na neki način preteča svih ostalih mehanizama, jer ova potisnuta osećanja i misli dovode do upotrebe drugih mehanizama.
Regresija je mehanizam kojim neko pokušava da pobegne od trenutne neprijatnosti i nesigurnosti vraćajući se u ranije faze razvoja. Kod dece je ovo veoma očigledno jer počinju da ispoljavaju ponašanja karakteristična za mlađe, na primer sisanje prsta. Međutim, kod odraslih ovo može biti malo bolje prilagođeno tako što se osoba neće bukvalno ponašati kao dete ili beba, već će biti skloni nekim ranijim interesovanjima ili će se vratiti na neke sigurnije i proverene obrasce ponašanja. Ovo se može ispoljiti kroz jedenje obroka koje su jeli kao deca, gledanje crtanih filmova koje su ranije voleli itd. Ovo im pruža neki osećaj utehe, asocirajući ih sa sigurnijim i srećnijim vremenima.
Pomeranje je često korišćen mehanizam kojim osoba ne izražava emocije ili frustracije prema nekome iz razloga što je to ili socijalno neprihvatljivo ili može imati negativne posledice po nju. Umesto toga, ona ove emocije ispoljava prema drugoj osobi kod koje smatra da to neće imati negativne posledice. Na primer, umesto da se neko suprotstavi šefu ili kolegi, bes prema njima će ispoljiti na nekom prijatelju.
Racionalizacija je mehanizam koji pokušava da objasni neka neprihvatljiva ponašanja, osećanja ili neuspehe na naizgled racionalan način. Osoba nalazi razne „logične“ izgovore za nepoželjna ponašanja kako bi od sebe i drugih sakrila stvarne motivacije iza nekih postupaka i sačuvala samopoštovanje ili izbegla krivicu. Na primer, umesto preuzimanja odgovornosti za nedovoljno učenje, učenik može okriviti nedovoljno vremena na testu za loše rezultate. Ovaj mehanizam se može ispoljiti kroz degradiranje nekog nedostižnog cilja – „kiselo grožđe“ sa opravdanjima „Nisam uopšte ni želeo/-la to toliko“ itd.
Intelektualizacija je korišnjenje prekomernog analiziranja problema i fokusiranja na činjenice kako bi se udaljilo od negativnih emocija koje nam on izaziva. Primer bi bio da osoba kojoj je dijagnostifikovana teška bolest umesto pokazivanja bilo kakvih emocija neprestano pretražuje internet kako bi saznala sve o njoj.
Identifikacija je preuzimanje osobina, ponašanja ili stavova od određene osobe, grupe, pokreta itd. koje osoba poštuje, da bi se sa njima poistovetila i na taj način im se približila. Validacija od osobe ili grupe sa kojom se identifikujemo pomaže nam da održimo samopouzdanje, što ustvari motiviše ovaj mehanizam. Identifikacijom se mogu preuzimati i mnoge negativne karakteristike ili se čak žrtva može poistovećivati sa agresorom, preuzimajući njegova ponašanja u nadi da će mu se tako približiti i biti pošteđena. Jedan primer identifikacije bi bio Stokholmski sindrom.
Introjekcija je internalizovanje stavova i ideja drugih ljudi, pogotovo ako dolaze od nekog autoriteta, npr. roditelja i profesora, ali čak i vršnjaka. Kod introjekcije, tuđi stavovi su prihvaćeni bez daljeg analiziranja i razmatranja, tako da može doći do usvajanja neispravnih i neopravdanih stavova ukoliko je osoba izložena lošim uticajima. Na ovaj način se mogu prihvatiti i ideje o sopstvenim nedostatcima i manjoj vrednosti. Introjekcija se može videti na primeru da deca često usvoje političke stavove svojih roditelja, ili neko počne da preispituje svoj izgled nakon negativnih komentara od strane partnera. Introjekcija i identifikacija su veoma slične i identifikacija često može uslediti nakon introjekcije. Na primer, ukoliko sin očevu izjavu „Dečaci ne plaču.“ internalizuje i usvoji ovo kao svoj stav, radi se o introjekciji, ali ako dečak nastavi da preuzima druge karakteristike svog oca kao što su navike, ciljevi, zanimanja, drugi stavovi itd, tada se on identifikuje sa njim.
Projekcija je pridodavanje sopstvenih mana, emocija, želja i strahova drugima zato što nismo u stanju da za njih preuzmemo odgovrnost. Ovo je često korišćen mehanizam i njime se štitimo priznavanja nekih loših osobina kod sebe, jer nam je naravno lakše da iste vidimo u drugima. Ovoj metodi su pogotovo skloni oni koji sebe ne znaju dobro, ali se može javiti i kod ljudi koji se osećaju inferiorno ili nemaju mnogo samopouzdanja. Diskriminacija drugih na osnovu stvari kao što je boja kože, seksualna orijentacija itd. isto može biti vid projekcije gde ove osobe svoj osećaj inferiornosti projektuju na druge.
Poništavanje je mehanizam kojim pokušavamo da negiramo neki prethodni postupak, miso ili emociju na koju nismo ponosni. Da bismo izbegli osećaj krivice, činimo razne gestove da bi kompenzovali za neku štetu ili neprihvatljivo ponašanje. Na primer, ukoliko smo nervozni i bez razloga vičemo na nekoga, kasnije ćemo se osetiti krivim i možda mu kupiti neki poklon u znak izvinjenja.
Reaktivna formacija je mehanizam kojim se neki neprihvatljivi impulsi pretvaraju u njihove suprotnosti. Umesto reagovanja kako bismo zapravo želeli, nesvesno odlazimo u drugu krajnost i ponašamo se sasvim suprotno. Gestovi i ponašanja koja proizilaze iz ovoga mogu biti preterani, kako bi prikrili ono što zapravo želimo i tako sačuvali naše samopouzdanje. Ovim mehanizmom se potiskuje sopstvena autentičnost, što svakako nije dobro, pogotovo sa dužom upotrebom. Primer za ovo bi bilo ekstremo prijateljsko ponašanje prema nekome kako bismo sakrili činjenicu da ga zapravo ne volimo.
Sublimacija se često navodi kao najrazvijeniji i najuspešniji mehanizam jer se njime neki socijalno neprihvatljivi porivi ostvaruju na prihvatljive nacine. Negativne emocije se preusmeravaju u socijalno prihvatljive i poželjne aktivnosti i ponašanja. Tako na primer možemo kanalisati negativne emocije, frustracije i agresiju kroz fizičku aktivnost ili umetnost. Frojd je dobio ideju o mehanizmu sublimacije dok je čitao priču o čoveku koji je kao dete maltretirao životinje, a kasnije je postao hirurg. On je verovao da je isti poriv koji je izazivao okrutnost prema životinjama kod tog čoveka bio preusmeren u ponašanje koje je doboro po ostale i socijalno prihvaćeno. Ovaj primer jeste malo mračan, ali sublimacija može biti ilustrovana i čišćenjem kako bismo otklonili neku nervozu ili anksioznost.
Jedan česti mehanizam odbrane koji nisam pominjala je poricanje koje nam je svima poznato i lako uočiti kod drugih koji odbijaju da prihvate ostalima očigledne činjenice. Međutim, važno je shvatiti da osobi koja se koristi ovim mehanitzmima prilike i sredstva uglavnom ne dozvoljava da odreaguje bolje ili objektivno sagleda situaciju. Zato je važno imati razumevanja za sebe i druge, ukoliko uvidimo upotrebu nekih od mehanizama odbrane. Isto tako treba biti veoma iskreni sami sa sobom i treba prepoznati trenutak u kome oni počinju da upravljaju životom i prave ozbiljnu štetu. Za ovo nam je često potrebna objektivnost nekog drugog, najbolje psihologa, ali i prijatelji i članovi porodie nam mogu skrenuti pažnju na ova štetna ponšanja. Svakako, uz vreme i strpljenje, možemo menjati ova ponašanja za neka zdravija i održivija.
Autorka rada – Jelena Velisavljević
korišćena literatura:
McLeod, S. A. (2019, April 10). Defense mechanisms. Simply Psychology. https://www.simplypsychology.org/defense-mechanisms.html
Identification, Vera Békés and John Christopher Perry, Department of Psychiatry, McGill University at the Jewish General Hospital, Montreal, QC, Canada
Simon, G. (2009, March 16). Understanding Rationalization: Making Excuses as an Effective Manipulation Tactic. Retrieved from http://counsellingresource.com/features/2009/02/17/rationalization-as-manipulation-tactic/
Kimberly Holland (2019, February),10 defense mechanisms and how we use them https://www.healthline.com/health/mental-health/defense-mechanisms#takeaway
Cynthia Vinney (2021, avgust), What is regression in psychology? https://www.verywellmind.com/what-is-regression-in-psychology-5198737