Mnogi mladi maštaju o školovanju u inostranstvu, ali ne znaju kako, deluje im nemoguće i daleko. Postoje i oni hrabriji koji su pronašli način kako da posete npr. Ameriku, upoznaju se sa njihovim školskim sistemom i provedu školsku godinu sa svojim vršnjacima iz celog sveta i to u Vašingtonu.
Takvo iskustvo sa sobom nosi naša mlada i uspešna Ana Milojević iz Paraćina. Ana je sada veoma uspešna studentkinja na FPN u Beogradu, a pre toga je pohađala gimnaziju u Paraćinu, kada je, zapravo, i pronašla način da, nakon druge godine srednje škole, krene putem Amerike sa punom stipendijom.
Prijavila se na FLEX (Future Leaders Exchange), to je program razmene srednjoškolaca, koji je finansiran od strane Stejt departmenta Vlade SAD-a, gde se dobija puna plaćena stipendija u Americi. Na ovaj program mogu da se prijave učenici osmog razreda osnovne škole, kao i učenici prve i druge godine srednje škole. Postoje tri kruga testiranja, gde se testira znanje engleskog, kao i testovi koji se baziraju na zrelosti učenika. Na testiranju se dobije situacija koja potencijalno može da se desi i testira se kako bi učenik odreagovao u datoj situaciji. “Moj savet svima koji žele da se prijave je da na testiranju budu iskreni i spontani.” – poručuje Ana.
Više o ovom programu pogledajte na sajtu www.discoverflex.org .
Kada je prošla sva tri kruga, bilo je vreme da ode za Ameriku, tačnije Vašington. Tamo je bila smeštena u jednoj divnoj porodici, koju je dobila u okviru stipendije. Porodice u koje su smešteni srednjoškolci iz celog sveta bezbedne su i proverene od strane američke vlade. Tamo je lepo dočekana i stekla je dobar prvi utisak. Škola joj je bila u blizini kuće, jer se u Americi tačno zna po adresi ko ide u koju školu.
Ana kaže da se američki sistem školovanja veoma razlikuje od našeg. “Za početak da kažem, u Americi nemaju srednje stručne škole, već ima dva obavezna predmeta a to je matematika i nauka o Vladi. Ostali predmeti mogu da se izaberu po sopstvenim afinitetima. Ukoliko neko želi da se posle srednje škole zaposli u određenoj struci, može da izabere predmete koji su vezani za tu oblast ili da nastavi edukaciju na nekom od koledža. Kada sam im pričala da kod nas postoje srednje stručne škole, njima je to bilo čudno, jer oni nisu imali priliku da se susretnu sa tim.” – ističe Ana.
Njoj je ta mogućnost izbora bila interesantna pa je izabrala one predmete koje nema priliku da pohađa u Srbiji, kao što je gluma, biomedicina i sl. Razlika je još i u tome što se u njihovom školskom sistemu deca forsiraju da rade što više u školi da bi imala vremena za vannastavne aktivnosti, druženje, sport i sl.
Slobodno vreme je provodila baveći se sportom, glumom, putovanjima. Sportovi kojima se bavila bili su tenis, odbojka i američki fudbal. Najinteresantniji joj je bio američki fudbal, jer do sada nije imala priliku da se upozna sa tim sportom. “U Srbiji sam godinama trenirala balet, koji je čista suprotnost američkom fudbalu. Veoma je interesantan, samo što su pravila bila meni komplikovana, ali sam ih savladala i to je jedno baš lepo iskustvo. Što se tiče glume, učestvovala sam u njihovim predstavama, mjuziklu i sama gluma na engleskom jeziku je neverovatno iskustvo i odličan osećaj. U početku sam imala jak akcenat, koji je njima odgovarao, očigledno.” – dodaje Ana.
Imala je sreće da je porodica u kojoj je bila, kao i koordinatori, koji su bili u njenom gradu, bili otvorena za putovanja. Hteli su da je vode svuda i finansiraju putovanja, koja su za naš standard veoma skupa, a njima je to bio lep gest. I na taj način je još bolje upoznala Ameriku.
“Imala sam sreće da ne doživim tzv „kulturološki šok“, a očekivala sam da će doći do toga. Lepo sam se snašla, i mogu da kažem da sam sve vreme bila srećna, nisam imala želju da se vratim nazad ili nešto tome slično. Na samom početku jeste bilo malo čudan osećaj kada si u novoj sobi, novoj porodici, ali nije bilo strašno, pozitivno iskustvo svakako. Izdvojila bih i to da sam imala jako lep odnos sa svojom host mamom i da je to jednim delom uticalo na moje psihičko stanje. Taj lep odnos se i nastavio, 2019. godine je došla u Srbiju da bismo zajedno išle na more u Grčku. Isto tako sam i stekla mnogobrojna poznanstva i prijateljstva za ceo život. Bila sam u posetu drugarici iz Letonije, koju sam upoznala na razmeni. U školi sam se lepo uklopila, jer su oni navikli da svake godine imaju srednjoškolce na razmeni i nije im bilo čudno. Svakako da postoji velika razlika u mentalitetu i neke kulturološke stvari. Mi smo narod koji je navikao da se zagrli i poljubi u obraz kada se sretnemo dok kod njih nije to praksa. Tako za neke sitnice je bilo potrebno navići se, ali generalno su narod koji je gostoljubiv i otvoren za nove ljude.” – govori o Amerikancima Ana.
Poruka za naše čitaoce od mlade Paraćinke je:
Htela bih da ohrabrim mlade da budu svoji i da rade na svojim snovima. Isto tako, da putuju i upoznaju nove ljude i kulture, jer kada smo u školi/ na fakultetu imamo jedan mali broj ljudi oko sebe, a kroz ovakve ili slične razmene proširiće vidike i stvoriti neke nove prilike za sebe.
Nikola Bogojević