Postoji život i van interneta

Sećate li se onog perioda kada smo se vraćali iz škole i jednostavno pričali jedni sa drugima? Zimi smo se grudvali, leti, mi, devojčice smo igrale lastiž, dodeljivale sebi omiljeni Bratz lik, dok su dečaci, kao dečaci, pričali o fudbalu i skupljali jugio karte. U školi smo, takođe, pričali… kao i kod kućе… Tako je, u diskoteci smo jednostavno đuskali i živeli u trenutku. “Na kafi” sa prijateljima smo takođe pričali i smejali se. Kafa je bila izgovor za priču i druženje. Šta se onda to promenilo? 

Svet! Svet se u poslednje dve decenije promenio mnogo više nego u dva milenijuma pre toga. Još drastičnije rečeno, svet poslednjih 10 godina čak i ne liči na ono što je bio pre. Razvojem tehnologije, ne samo da se promenio način života, već možemo slobodno reći i da smo se promenili mi sami. Jedno od zanimljivijih tehnoloških otkrića je mobilni telefon, a kasnije i pametni telefon. 

Danas je pametni telefon većini dostupan, što sa sobom nosi mnogo prednosti. Takođe, telefon je postao mini kompjuter preko kog nam je dostupan sav sadržaj sa interneta. Sa bilo kog mesta možemo znati šta se dešava na drugom kraju planete. Možemo, čak, sasvim besplatno, podeliti sa svima svoju privatnost! To i radimo! Šta smo jeli, pili, gde smo bili i sa kim, trenutno raspoloženje… ma, sve što poželimo, pod uslovom da se može prikazati kao digitalni sadržaj! Da bih opisala dokle sve to ide, koristiću se doskočicom jednog mog profesora: “zašto bi se CIA i BIA uopšte trudile da vas prate kada vi sve sami pokažete?”

No, šalu na stranu. Prema određenim istraživanjima, prosečno vreme koje ljudi provedu koristeci telefon je 171 minut, tj, skoro 3 sata dnevno! Procenite sami šta sve možete uraditi i dokle možete stići za 3 sata vožnje. Oduzmite 7 sati sna od 24 sati, koliko traje dan i 8 sati koje provedemo na poslu ili u školi i 3 sata (sve ukupno 300 godina), koliko nam oduzme telefon. Šest sati nam ostaje za rad na sebi, porodicu, partnere i prijatelje! Neko će pomisliti da je to sasvim dovoljno. Možda i jeste, ukoliko umemo da rasporedimo lepo svoje vreme. Međutim, neko ko ume da upravlja svojim vremenom sigurno se ne suočava sa ovim problemom.

Neretko odemo “na kafu” sa prijateljima i umesto da pričamo, svi gledamo u telefon! Da li vam se dešavalo da odete sa prijateljima na kafu i ne pričate već koristite telefon i onda, kada svako ode svojoj kući, počnete da se dopisujete međusobno i pričate ono što ste trebali i planirali “kada se vidite uživo”? Da li se i kod vas u kući čuje ona tišina kada su svi skoncentrisani na onaj smešni video klip ili praćenje tuđeg života na Instagramu, na igricu kojom ste se zarazili, ili pak na iščekivanje one posebne poruke? Tada kuća izgleda kao neka kancelarija gde je svako posvećen onome što radi. Još bolje poređenje, dnevna soba izgleda kao mini svet zahvaćen zombi apokalipsom. Stanje na ulicama nije mnogo bolje, ljudi ne gledaju gde hodaju, vožači ne paze dok voze, već su zauzeti nečim na telefonu, što može da bude i opasno po život. 

Da li mnogo često proveravate da li vam je telefon tu, da ga niste izgubili, da li imate neko novo obaveštenje? Da li vas hvata panika kada vidite onih 7% preostale baterije ili upozorenje “battery low”? Ukoliko je odgovor da, nije isključeno da patite od nomofobije.

Nekada smo jednostavno živeli i nismo bili zavisni od telefona. Daleko od toga da je tehnološki razvoj i konzumiranje tehnologije nešto negativno, međutim, u svemu treba biti umeren. Nekontrolisano konzumiranje tehnologije izuzetno je štetno po naše fizičko, kao i mentalno zdravlje. Kada kažem “nekontrolisano” mislim kako vremenski, tako i sadržinski nekontrolisano.

Ukoliko ste se pronašli u tekstu, uradite nešto tim povodom za sebe. Napravite plan, vodite se metodom nagrade i kažnjavanja, pitajte prijatelje ili roditelje za pomoć, upotpunite sebi vreme nekim drugim aktivnostima i jako važno, vodite računa o sadržaju koji pratite! Kao što je koristan, internet može da bude i veoma opasan. Ne verujte svemu što je na internetu! 

Za kraj bih dodala da ovom problemu treba pristupiti kao i svakoj drugoj bolesti zavisnosti i da ga nikako ne treba potcenjivati. Na kraju, čak i da nema sve te opasnosti, trošenje vremena na beskorisne stvari je opasnost sama za sebe. Cenite svoje vreme i počnite da živite i van virtuelnog sveta.

Mirjana Trifunović