Probudila si se, vreme je za još jedan dan prepun čudnih pogleda i razgovora sa ljudima. Ne želiš da izađeš iz sobe jer znaš šta te čeka. Drugarica ti nije sinoć odgovorila na poruku, sigurno se naljutila na tebe, šta si pogrešno rekla sinoć? Razmišljaj sada o tome. Stotinu scenarija ti se vrte po glavi. Grickaš nokte.
Ustaješ iz kreveta, sedaš za sto i ne slušaš razgovor tvojih roditelja već razmišljaš o svađi koja se dogodila pre par dana. Nekontrolisano lupkaš nogom. Mama ti se obraća, pita te nešto, ali ti ne slušaš jer si se skoncentrisala na to kako teško gutaš. Pitaš je da ponovi pitanje, ali ti je neugodno jer je nisi slušala. Dan traje 24 sata, šta sve može da se desi za to vreme? Nisi učila matematiku, šta ako te profesor prozove i osramotiš se pred svima?
Ponovo nisi saslušala pitanje, ni ne znaš o čemu su do sad pričali. Slušaš i brojiš svoje otkucaje srca. Mama se iznervirala jer ti je glava u oblacima. Vidiš koliko je sati, ustaješ od stola i odlaziš da se spremiš za školu. Dok se penješ uz stepenice razmišljaš kako se saplićeš i padaš, i padaš, i padaš, nema kraja. Srce ti ubrzano lupa. Shvataš da si samo promašila jedan stepenik i da nema provalije pod tvojim nogama. Na putu do škole imaš slušalice u ušima i slušaš omiljenu pesmu. Izgubila si se u svojim mislima. BIIIIP! Noge su ti se ukopale u mestu, zbog nepažnje si naletela na automobil. Ruke ti se znoje, neprijatno ti je zbog pogleda vozača.
Dve strane se bore u tvojoj glavi. Ups pričala si naglas kroz centar grada. Svi te gledaju. Izgledaš kao ludača koja priča sama sa sobom. Da li te je video neko iz škole? Ulaziš u prodavnicu, prodavačica te prati pogledom, izgubila si se u rafovima. Rancem si zakačila kesicu čipsa, pala su dva na pod. Okrećeš se da proveriš da li je neko video koliko si nespretna. Na kasi si se zagledala u čoveka ispred sebe, osećaš kao da ne možeš da skreneš pogled i stojiš tu satima. Kasirka te zove, ali ti ne možeš da skreneš pogled. Dlanovi ti se znoje, kasirka te gleda začuđeno. Užurbano izlaziš iz prodavnice. Sledi najgori deo, ulazak u školu. Nemaš snage da prođeš sama pored svih učenika iz starijih razreda. Vraćaš slušalice u uši. Hodnik je svakim korakom sve duži i duži. Gde je tvoja učionica? HA, ušla si u pogrešan razred, svi se smeju.
Zvono za početak časa. Ne slušaš lekciju koju profesor predaje. Šta ako se krov sruši? Postaje zagušljivo, ostaješ bez vazduha. Počinješ da kašljes, sramota te je da pitaš da izađeš do toaleta. Pokušavaš da umiriš disanje, ali neuspešno. Voda! Popij vode, sad je malo bolje. Smirila si se. Drug iz klupe te pita da li si dobro. Šta da mu odgovoriš? Reći će ti da umišljaš. Samo klimni glavom. Na odmoru te svi posmatraju dok jedeš, ostavljaš sendvič za kasnije, kad budeš sama poješćeš ga, kad ne bude ljudi oko tebe. Na sred časa pucketaš prste i nekontrolisano klikćeš hemijskom, profesor te opominje. Uh profesor te je opomenuo svi su se okrenuli ka tebi. Unervozila si se. Već je vreme da kreneš kući.
Počinje kiša. Šta ako krene nevreme? Šta ako krene grmljavina, a ti se bojiš? Ubrzavaš korak. Dobro je, stigla si kući. Radiš domaći u sobi, ali te boli glava i suše ti se usta. Da li si se prehladila? Lezi da spavaš. Je l imaš insomniju? Prošlo je tri sata, još uvek nisi zaspala. Slede scenariji koji se nikada nisu dogodili, ali ti razmišljaš o njima. Nešto loše će se desiti. Plačeš. 5:30 je, konačno si zaspala. Sledeći dan će biti isti kao ovaj. Anksioznost je začarani krug.
Jovana Janev
fotografije Pinterest