Da li istina ima alternativu? Generalno gledano ima. Prilika da istinu zamenimo nekom neistinom ili poluistinom jeste laganje, bilo da su to obične ili bele laži. Pitam se zašto neki ljudi pre biraju laž, bilo da je bela, crna ili koje god da je boje – laž je laž! Svaka različitost ili suprotnost istini je LAŽ!
U toku svog odrastanja i perioda školskih dana bio sam u nekim situacijama gde bi me jedino laž spasila od kritike i/ili kazne roditelja. Uglavnom su to bile neke neprilike u koje sam ulazio zbog društva. Zajedno smo pravili različite smicalice i tu su bile prilike gde sam bio veoma kreativan i uspešno nadmudrivao ljude, koji su mnogo stariji od mene, lažima, naravno. Kako je vreme prolazilo i ja postajao stariji i zreliji, smanjile su se i neistine, koje bih izgovarao. Shvatio sam vremenom šta su zapravo laži i čemu one vode.
Prošlo je mnogo godina od kada sam smislio poslednju „kreativnu i tako dobru laž“. Desile su se neke situacije i promene kod mene u životu i došlo je do jedne situacije gde je trebalo da izaberem između dve strane. Sa jedne strane je bila istina, koja je bila toliko bolna, traumatična, donosila je puno nemira u meni samom pri pomisli da to izgovorim kome je trebalo. Dok je sa druge strane bila laž, tako lepa, laka, lagana, primamljiva, da prosto poželiš da je izgovoriš i ubediš sam sebe da je istina. Osmislio sam celu novu istinu, ponovio je sebi nekoliko puta, sagledao sa svih strana. Nešto u meni mi je goovorilo da je sjajna prilika da kažem tu divnu izmišljenu istinu.
Došao je taj trenutak kada je trebalo da krenem i saopštim to što sam planirao. Pojavio sam se i razgovor je krenuo nekim prirodnim tokom do trenutka kada treba da izgovorim šta sam planirao. U tim mili sekundama meni je sve prošlo kroz glavu – od istine do izmišljene priče. U tim trenucima sam odlučio da kažem pravu istinu. Žavršio se razgovor, a ja sam preživeo.
Ono što je važno da napomenem, u tim trenucima gde sam ja bio u dilemi šta reći, trenuci su gde sam se susreo sa svojim snagama i slabostima. Razlog zašto bih rekao neistinu je što sam se plašio reakcije, zamišljao sam tu osobu sa kojom ću pričati i to kako će je razljutiti moji argumenti. Očekivao sam reakcije poput uvreda, poniženja, razočarenja, nekih teških reči. Posle te situacije sam shvatio zašto ljudi lažu i beže od istine i šta je potrebno za istinu.
Ova situacija o kojoj sam pisao je jedna od situacija, ali generalno govoreći o lažima i neistinama one uglavnom služe da na trenutak od nas naprave ono što želimo da od nas drugi vide. Postoje mnogi slučajevi sa kojima sam se susretao i susrećem se i dalje da od istinite priče uzmu mali segment i od tog malog dela se napravi sasvim nova priča. Ta nova priče nema veze sa istinom, a dovoljno je uverljiva da ljudi mogu da povežu sa istinitim događajima i da ta osoba pred sobom i pred drugima ispadne heroj, makar na trenutak.
Kakva god da je, istina je uvek bolja od laži. To je fraza koja se stalno može čuti, ali ono što se dobija istinom su: samopoštovanje, hrabrost, autoritet i poštovanje od sagovornika. Prilika da kažeš šta misliš i osećaš o nekome ili nečemu je odraz nečije zrelosti. Samo zrela i samosvesna osoba može da bude iskrena, bez straha da će joj istina doneti nešto loše. Naprotiv, istina sa sobom donosi mir i spokoj. Naravno, donosi i određene odgovornosti, ali svakako da je lakše biti u miru nego u lažima koje iziskuju nove laži i još novih laži da bi se na kraju, u većini slučajeva, došlo do istine. Možda kraći put nije uvek i najbolji, ali u ovoj situaciji svakako da uvek biram mir!
Nikola Bogojević