Kada sam pre desetak godina prvi put došla u Ćićevac, prvo sam ušla u Narodnu biblioteku. Tada nisam znala da se u toj zgradi nalazi i Amatersko pozorište Ćićevac, jedno od najboljih amaterskih pozorišta čije sam predstave u životu gledala.
Prvi utisak koji sam imala dok sam gledala predstavu „Urnebesna tragedija” po tekstu Duška Kovačevića, a u izvođenju Amaterskog pozorišta u Ćićevcu, jeste da je upravo ta predstava jedna od onih koje ću uvek pamtiti. A gledala sam mnoge, više desetina predstava profesionalnih pozorišta širom Srbije. I danas se sećam maestralne glume Danijele Stamenković i Aleksandra Petkovića, i, da ih nisam poznavala kao svoje kolege, nikada ne bih poverovala da se ne radi, zapravo, o profesionalnim glumcima. Dakle, ne treba vam milionski budžet, ni reflektori „koji rade baš svi”, ni moderna sala, ni skupi kostimi, da biste napravili vrhunsku predstavu. Dovoljno je da imate sjajne glumce!
„Glumom sam poželela da se bavim iz čiste radoznalosti. Priroda mog posla omogućila mi je da se oprobam kao glumac u komadima za decu, ali sam u jednom trenutku poželela da te svoje vidike proširim. I tako, eto mene među glumce amatere! Kao što pisci svoja dela nazivaju decom, tako su i za nas glumce naše predstave naša deca. Same pripreme predstava traju dugo, i satima znamo da probamo možda samo par stranica scenarija, ali, kada dovedemo sve do savršenstva, našoj sreći nema kraja. Same probe nam dođu kao izduvni ventil, gde praznimo sve oni što je negativno u našoj svakodnevici” – iskrena je Danijela Stamenković.
„Od prvog izlaska na scenu i prve odigrane premijere, pa sve do danas, šesnaest godina kasnije, osećam istu emociju prema svakoj ulozi i svakom novom liku koji igram pristupam sa istim elanom, dajući svoj maksimum da dati lik na najverodostojniji način prikažem publici. Motive za kreiranje likova nalazim u različitim segmentima društva ili po uzoru na neke druge filmske i pozorišne likove, mada veliku podršku za rad dobijam i od strane reditelja i ostalih članova našeg ansambla sa kojima provodim najviše vremena na probama, spremajući neku novu predstavu. Druženje sa ljudima različitih profesija i godina, okupljenih oko zajedničke ljubavi prema pozorištu čini da sa svake probe izađemo sa nekom novom anegdotom, iskustvom, a ne retko i puni emocija koje izazovu naše različite reakcije na sceni, kojima se kasnije rado nasmejemo. Naravno, najveću motivaciju za rad i posvećenost probama predstava u kojima igram, nalazim u emocijama publike koje izazivaju naša izvođenja i koja nas na kraju predstave nagradi aplauzom.“ – kaže Aleksandar Petković.
Amatersko pozorište Ćićevac otpočelo je sa radom 2009. godine pri tadašnjem Centru za kulturu Ćićevac, koji je naredne godine promenio naziv u Narodna biblioteka Ćićevac. Ansambl okuplja 10 glumaca – amatera iz Ćićevca, a u pojedinim dramatizacijama učestvovali su i glumci iz Varvarina (“Gradsko pozorište Varvarin”). Glumci našeg ansambla su: Zoran Obradović i Predrag Stanković iz Varvarina, Suzana Radovanović, Danijela Stamenković, Aleksandar Petković, Dijana Krkić, Jovica Arsenijević i Maja Radosavljević iz Ćićevca, Stefan Tomić iz Lučine i Ilija Tegeltija i Bratislav Milovanović iz Pojata.
Pozorište je realizovalo i publici prikazalo ukupno devet predstava u svim žanrovima; „Virus“ Siniše Kovačevića, „Ne igraj na Engleze“ Vladimira Đurđevića, „Kapetan Džon Piplfoks“ po tekstu Dušana Radovića, dramatizaciju po motivu narodne pesme „Smrt Vojvode Prijezde“, „God save the Queen”, po tekstu Vesne Radojević, „Urnebesna tragedija“ po tekstu Dušana Kovačevića,”Boing Boing” Marka Kamelotija, „Otac” Augusta Strinberga, i „Kidaj od svog muža”, adaptacija po tekstu Reja Kunija. Rad i projekte pozorišta je u tri navrata podržalo Ministarstvo kulture, a od osnivanja, pozorište je učestvovalo na više festivala, a realizovalo je i dva nastupa u inostranstvu.
„Najveću zahvalnost za rad i opstanak pozorišta u Ćićevcu i unapređenje kulturnog života grada zaslužuju glumci – volonteri koji su nesebično ustupili svoj talenat i stavili na raspolaganje svoje vreme i energiju, uveseljavajući pri tome i publiku, a i sebe.” – kaže Mišel Radovanović, direktor biblioteke i rukovodilac pozorišta.
Dragi ćićevački glumci i pozorišni radnici, srećan vam Svetski dan pozorišta!
Sanja Ivanović