Pretnje, upotreba nasilja, brutalno mučenje devojaka, silovanje, psihičko i fizičko zlostavljanje, ubistva. Dela za koja se krivi gospodin sa moje leve strane.
“Ubico, silovatelju, nasilniče, NEčoveče, monstrume”, reči upućene njemu od strane medija, vas prisutnih, čak i njegove porodice. Reči koje su upućene meni, kao njegovom advokatu, bolje da i ne izgovaram. Optuženom danas život zavisi od mene i vas. Ne zaboravimo da svako ima pravo na advokata i da smo svi jednaki pred zakonom, zar ne? Ted Bandi je odrastao sam sa svojom majkom. Oca nema. Nije imao adresu stanovanja, stalno se selio. Porodica nije brinula toliko o njemu jer je bio neplaniran, jer su članovi majčine porodice bili religiozni i smatrali ga grehom. Sreću nije mogao da pronađe ni u tome što se njegova majka udala par puta, i poslednjeg osnovala porodicu sa još sedmoro dece. Nikada niko nije brinuo o njemu. Od detinjstva je bio zatvoren u sebe. Nije imao puno prijatelja i za svoje godine bio je inteligentniji od ostalih. Voleo je da gleda kriminalističke emisije. Naime, na TV-u bi bila prikazana brutalna ubistva, scene pune krvi, ubijene gole devojke, odsečeni delovi tela. Sve što jedan dečak ne bi trebalo da vidi. Njegova majka nije marila, šta više dozvolila je kupovinu takvih časopisa. Zbog toga Ted je provodio više vremena u svojoj sobi. Nije znao šta je prava slika i kako dečak njegovih godina treba da se ponaša i šta bi trebalo da gleda. Ovome slede crne misli koje je imao. Često bi razmišljao o smrti kao događaju, činu, pojavi, filozofiji života. Svrha života je smrt. Bio je povređen jer je bio drugačiji. Zbog ovoga nije stekao prijatelje. Koristio je svoj izgled i šarm, ali to nije bilo dovoljno. Ljudi su ga se plašili i odbacivali. Njega je ovo bolelo i želeo je da bude voljen. Podlegao je alkoholu. Ted je sociopata, to svi znamo. Šta ne znamo jeste da se nije rodio sa tim, već da je to stekao u detinjstvu kada niko nije mario za njega. Svet mu je mračno mesto i jedino zadovoljstvo vidi u povređivanju drugih, onako kako je i on bio povređen. Pored toga, Ted je i nekrofil. Voli sve što nema života, baš kao on iznutra. On jeste priznao 29 ubisatva, ne 100 za koliko ih je optužen, jeste pokazivao agresiju u zatvoru, ali to je samo mehanizam odbrane da ne bi bio povređen ponovo. Ted jeste ubio, ali ne pri čistoj svesti. Njemu nije potrebna smrt. Potrebna mu je pomoć i briga, nešto što u životu nije imao, nešto što je potajno želeo, ali nije tražio na pravi način. Potrebna mu je druga šansa. Potrebno je da zna da život nije onakav kakvim ga mediji predstavljaju i da postoje lepe stvari u životu kojima se treba radovati. Treba da zna da nije on nikako kriv za ono što mu se desilo i za pretrpljenu bol.
Ted Bandi nije osetio ljubav za svojih 40 godina. Ne tražimo da ga narod voli, da usklikuje njegovo ime kao himnu. Potrebna mu je druga šansa, potrebno je da se zna njegova priča i njegovi problemi. Iako je stalno razmišljao, on se boji smrti. Boji se znanja da je život proživeo pogrešno, zna da je uništio 29 mladih života. Želi da oseti nešto, krivicu, tugu, bes, bilo šta što nije bol i osećaj izjedanja nakon celog dana konzumiranja alkohola. Želi da ima normalan život. Ljudi zaista greše i treba da budu kažnjeni zbog toga. Ali, treba im oprostiti i dati drugu priliku, ipak smo ljudska bića.
Stranac pored mene
En Rul
autor Anica Stamenković
Photo by Johnathan Kaufman on UnsplashStart your website with Squarespace today.Le
Napomena: Ova beseda autorsko je delo maturanta filološkog odeljenja Gimnazije, plod je fikcije i retorske vežbe, a ne istinita priča/vest.